Dragan Bosiljkić: „2025. donosi složen ekonomski pejzaž, tehnološku ekspanziju i rast broja M&A transakcija“
Zatvorili smo 2024. godinu koju su obeležile geopolitička previranja uz izbore u mnogim zemljama i nestabilna makroekonomska kretanja uz rastuću inflaciju. Prošlogodišnji događaji ostavili su duboke tragove koji će oblikovati složen ekonomski pejzaž u periodu pred nama – ispunjen izazovima, ali i prilikama. Prirodno se nameće pitanje „Šta će oblikovati ekonomiju u 2025. godini?“.
Piše: Dragan Bosiljkić, osnivač i partner ESFA, vodeće srpske firme za M&A savetovanje
Povratak Trampa donosi promene i u američkoj i u globalnoj ekonomiji
Kada u Sjedinjenim američkim državama dođe do političke promene, to utiče na dešavanja u čitavoj globalnoj ekonomiji – od promena u kamatnim stopama do strateških odluka koje preoblikuju tokove kapitala i trgovine. Ukoliko ostvari makar deo predizbornih obećanja, pobeda Donalda Trampa na izborima prošle godine i njegov ponovni ulazak u Belu kuću, snažno će uticati na ekonomske tokove u SAD-u, a samim tim i u ostatku sveta.
Očekuje se da će ekonomska scena u SAD-u 2025. godine biti značajno drugačija od prošlogodišnje. Iako berze indiciraju da investitori predviđaju rast, u realnosti će on verovatmo biti nešto sporiji od očekivanog, dok će inflacija, iako još uvek iznad cilja Federalnih rezervi, biti teško kontrolisana.
Nakon perioda intenzivnog zaoštravanja, monetarna politika FED-a trebalo bi da popusti, dok će Tramp, uz svoju fiskalnu politiku, koja nosi ekspanzivne mere, nastojati da stimuliše rast potrošnje.
Sa druge strane, Trampova politika zaštite domaće proizvodnje može dodatno da oslabi konkurentnost drugih tržišta, naročito kineskog, što stvara još jednu neizvesnost za ostatak sveta.
Mogući izazovi i prilike globalne ekonomije
Prema najnovijem Ekonomskom izveštaju OECD-a, Globalna ekonomija će, uprkos postojećim izazovima, ostati otporna. Izveštaj predviđa rast globalnog BDP-a od 3.3% u 2025. godini što je blago povećanje u odnosu na stopu od 3.2% 2024. Očekuje se i da inflacija dodatno oslabi sa 5.4% u 2024. na 3.8% u 2025. Dodatno, inflacija se već približila ciljevima centralnih banaka u skoro polovini razvijenih ekonomija i u oko 60% ekonomija u razvoju.
Ovakva predviđanja su dobar znak. Niži nivo inflacije će dovesti do smanjenja kamatnih stopa. Mnoge centralne banke, uključujući i Federalne rezerve SAD, ublažavaju monetarnu politiku, uz kontinuirani rast zaposlenosti. Udruženi, ovi faktori doprinose višim nivoima tražnje i potrošnje.
Najava mirovnog rešenja u pojasu Gaze i moguća deeskalacija u Ukrajini, gde su sve strane iscrpljene trogodišnjim sukobom, mogu dovesti do smanjenja cena energenata, što bi dodatno unapredilo šanse za oporavak globalne ekonomije..
Međutim, i dalje su prisutni značajni izazovi. Nerešene geopolitičke tenzije ostaju primaran kratkoročni rizik, javni dug je na visokim nivoima, a srednjoročne projekcije rasta su slabe.
U svakom slučaju, neophodne su političke mere koje će očuvati makroekonomsku stabilnost kroz pažljivo kalibrisano ublažavanje monetarne politike kako bi se osiguralo trajno balansiranje inflacionih pritisaka.Takođe, potrebno je povećati ulaganja u unapređenje obrazovanja i razvoj veština, uklanjanje restriktivnih prepreka za investicije i uspešno rešavanje strukturnog problema deficita radne snage.
Tokom 2025. ekonomski rast i u zemljama regiona?
Za godinu koja je iza nas možemo reći da je u ekonomskom smislu bila uspešna u zemljama jugoistočne Evrope. U našem užem regionu – Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori – zemljama koje zbog kulturnih i jezičkih sličnosti imaju povezanost i u ekonomskim dešavanjima, možemo da utvrdimo da su ostvarile rast po visokim stopama iznad 3%, posebno kada ove rezultate uporedimo sa drugim zemljama Evrope i Evropske unije gde je prosečan rast bio svega 0.9%. Sa druge strane, ovo je objašnjivo i nižim položajem našeg regiona na lestvici razvijenosti Evrope.
Cene energije su tokom 2024. godine stabilizovane i više nemaju značajniji učinak na ukupne inflatorne trendove.. Ipak, inflacija u Srbiji je još uvek nešto viša i iznosi oko 4.5% što zabrinjava kreatore monetarne politike i građane.
Dakle, tokom 2025. godine možemo da budemo optimistični. Uprkos stagnaciji u razvijenim zemljama zapadne Evrope, verujem da će se pozitivni ekonomski trendovi nastaviti u svim zemljama našeg regiona. Povećana potražnja na tržištu rada u svim zemljama, posebno u Hrvatskoj, uticaće na rast plata i dohodaka domaćinstava, što će rezultirati ukupnim rastom standarda života u našem regionu.
Uticaj veštačke inteligencije na ekonomski rast
Prema procenama McKinsey Global Institute, AI će doprineti globalnom BDP-u u vrednosti od oko 2% godišnje do 2030. Ipak, iako ćemo tokom 2025. godine svedočiti promenama koju veštačka inteligencija donosi u optimizaciji poslovnih i proizvodnih procesa, smanjenju operativnih troškova i unapređenju efikasnosti u različitim sektorima (posebno energetskom i finansijskom), njen kratkoročni efekat na globalnu ekonomiju neće biti vidljiv u tekućoj godini.
Razlog je, pre svega, potreba za dodatnim ulaganjima, prilagođavanjem tržišta rada i infrastrukturni razvoj. Postoje i regulatorne prepreke za primenu AI-a, nedostatak veština, ali i visoki troškovi ulaganja. Pored toga, spomenuti rast do 2030. godine kojem doprinosi veštačka inteligencija biće koncentrisan u tehnološki naprednim zemljama poput SAD, Kine i Evropske unije, dok se predviđa da će sporija implementacija biti zabeležena u zemljama u razvoju.
Ono što je sigurno da će razvoj i primena novih tehnologija, gde prednjače generativna veštačka inteligencija i kvantna tehnologija, uticati na preoblikovanje gotovo svih industrija i time dugoročno uticati na kretanje ekonomskog rasta.
Kako će svi ovi trendovi uticati na globalno i regionalno tržište akvizicija i spajanja kompanija?
Svi prethodno navedeni trendovi bi trebalo da imaju povoljan uticaj na M&A industriju globalno. Smanjenje referentih kamatnih stopa tokom prethodne godine, već je rezutliralo povećanim M&A aktivnostima u drugoj polovini godine koja se prenela i novu 2025. Akumulirana likvidnost investiconih fondova, potreba za neorganskim rastom kompanija iz njihovih postojećih portfolija, ali i stvaranje novih investicionih platformi, daje dodatna uveravanja da će doći do ubrzanja M&A aktivnosti tokom ove godine.
Usled niže cene kapitala i potrebe za konsolidacijom u svim sektorima, očekuje se povratak mega-dilova na globalnom nivou, ali i značajno povećanje takozvanih „mid-market“, transakcija srednje veličine, koje su najčešće u našem regionu.
U Srbiji i regionu vidljivo je pojačano interesovanje investitora i transakciona aktivnost, prevashodno u industrijskom sektoru, razvoju softvera i IT uslugama, kao i farmaceutskom i sektoru proizvodnje robe široke potrošnje. Očekuje se da će 2025. godina doneti brojne prilike za kompanije koje su spremne da iskoriste trenutni zamah i pronađu adekvatne partnere za dalje širenje i razvoj.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Privatna arhiva
