Ova zanimanja i tip ličnosti su skloniji burnout-u u odnosu na druge
Ne morate da mrzite svoj posao da biste doživeli burnout. Previše brige o poslu takođe može da bude štetno za vaše mentalno zdravlje, kazala je Kandi Viens, direktorka programa za master studije medicinskog obrazovanja Univerziteta u Pensilvaniji.
Za svoju novu knjigu „Burnout Immunity“, Viens je intervjuisala stotine ljudi koji rade u okruženjima visokog stresa, uključujući zaposlene u bolnicama, šefove policije i finansijske rukovodioce.
Otkrila je da ljudi sa najvećim rizikom od sagorevanja nisu samo oni sa zahtevnim poslovima – oni iskreno vole svoj posao i rutinski idu dalje.
„Kada volite ono što radite i smatrate to pozivom, ili ako ste vođeni svrhom i duboko vam je stalo do uticaja vašeg posla na druge, lakše je postati emocionalno uložen i preterati“, objasnila je ona.
Iako identifikovanje sebe kroz rad nije nužno loše, čini vas ranjivim na burnout ako podnesete previše ličnih žrtava i izgubite iz vida brigu o sebi, piše CNBC Make It.
Istraživanja su pokazala da je opasnost posebno velika u profesijama koje podrazumevaju pružanje „pomoći“ kao što su zdravstveni radnici, savetnici i socijalni radnici, koji često daju prioritet potrebama drugih i mogu da se suoče sa dugim, nepredvidivim radnim satima.
Ranjivost na sagorevanje postoji i kod ljudi koji su strastveni u svom poslu i daju prioritet potrebama i ciljevima svog poslodavca u odnosu na svoje, primetila je Viens. Reč je o nastavnicima, aktivistima i vlasnicima malih preduzeća.
Burnout (Pixabay)
Briga o sebi može da pomogne u sprečavanju burnout-a
Sjajno je pronaći posao koji vas uzbuđuje, ali to uzbuđenje ne bi trebalo da nadvlada vaše samopoštovanje.
„Postavljanje i održavanje granica između posla i života može vam pomoći da odvojite malo vremena za sebe i napravite mesta za druge aktivnosti koje vam donose radost“, rekla je Viens.
Kada je Viens na početku svoje karijere osetila sporo izgaranje na poslu, počela je sa tri pravila: Nema više rada vikendom, nema više napornih putovanja i nema pristajanja na svaki zahtev iz straha da će nekoga razočarati.
Ravnoteža između posla i privatnog života izgleda različito za svakoga. Nju možete da poboljšate tako što ćete postaviti granice koje čuvaju vaše vreme, energiju, produktivnost i opšte blagostanje.
„Možete imati ‘ne ometaj’ u svom kalendaru, kao i kratke pauze tokom radnog dana, pregovarati da radite od kuće nekoliko dana u nedelji… šta god ima smisla za vašu situaciju“, navela je ona.
Takođe možete da kreirate i održavate emocionalne granice. Viens predlaže da odvojite neko vreme posle posla — na primer, tokom putovanja na posao — da meditirate, slušate muziku, pozovete nekoga koga volite ili se bavite drugim omiljenim aktivnostima kako biste napravili pauzu između posla i ličnog života. Takav ritual takođe može da pomogne da obnovite svoju emocionalnu energiju nakon napornog radnog dana, dodala je ona.
Važno je zapamtiti da je burnout profesionalni fenomen, barem prema njegovoj zvaničnoj definiciji. Možete se baviti brigom o sebi, pronaći hobije i odjaviti se u razumnom času, ali na kraju, Viens tvrdi da bi teret smanjenja sagorevanja trebalo da bude na „radnim mestima, a ne ljudima“.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
