Ko sve ispisuje istoriju nakon SAD izbora: Prva Afroamerikanka guvernerka, gej senator, musliman u Senatu…

Rezultati međuizbora u SAD doneli su niz istorijskih presedana. Na važne političke funkcije prvi put dolaze žene i pripadnici manjinskih zajednica, a ako se očekivanja ostvare, američki Kongres mogao bi da dobije i prvog Afroamerikanca na mestu predsedavajućeg Predstavničkog doma.

Američki međuizbori 2026. godine neće ostati upamćeni samo po promeni odnosa snaga u Kongresu i velikom uspehu demokrata, već i po broju istorijskih političkih pobeda. Od Džordžije do Novog Meksika, birači su izabrali kandidate koji su probili barijere koje su decenijama postojale u američkoj politici.

Među najvećim istorijskim prekretnicama su izbor prve Afroamerikanke za guvernerku jedne američke savezne države, prve žene iz starosedelačkih naroda na čelu države, prvog muslimana u Senatu i prvog otvoreno gej muškarca u tom domu Kongresa.

Istorijske promene nisu rezervisane samo za demokrate. Republikanci su takođe dobili nekoliko kandidata koji su prvi pripadnici svojih zajednica na određenim funkcijama.

Prva Afroamerikanka na čelu američke savezne države

Demokratkinja Kiša Lens Botoms (Keisha Lance Bottoms) pobedila je u trci za guvernerku Džordžije i postala prva Afroamerikanka koja će obavljati tu funkciju u istoriji SAD. Ona je ujedno i prva osoba druge boje kože na čelu ove savezne države.

Bivša gradonačelnica Atlante pobedila je republikanskog kandidata Rika Džeksona, milijardera iz poslovnog sveta.

„Večeras treba da se setimo da, bez obzira na to iz koje zajednice dolazimo, Džordžiju ne definiše jedan trenutak niti jedna osoba. Nju definišemo svi mi i ja ću biti guvernerka svih stanovnika ove države“, poručila je Botoms nakon pobede.

Posebno je značajan podatak da su svih 83 prethodnih guvernera Džordžije bili belci i muškarci.

Prva žena iz starosedelačkog naroda na čelu države

Demokratkinja Deb Haland (Deb Haaland) ispisala je istoriju pobedom u Novom Meksiku. Ona je postala prva žena iz starosedelačkih američkih naroda izabrana za guvernerku jedne savezne države.

Haland je pripadnica naroda Laguna Pueblo, a njena politička karijera već je obeležena istorijskim prekretnicama. Godine 2018. bila je jedna od prve dve žene pripadnice starosedelačkih naroda izabrane u Kongres, dok je tokom administracije Džoa Bajdena postala prva pripadnica tih zajednica na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova SAD.

U pobedničkom obraćanju podsetila je na istoriju starosedelačkih naroda i pokušaje američke države da im oduzme jezik i kulturu.

„Večeras, u 250. godini naše nacije, stojim pred vama kao prva žena iz starosedelačkih naroda izabrana za guvernerku u istoriji SAD“, poručila je.

Prvi musliman i prvi otvoreno gej muškarac u Senatu

Istorijski rezultat zabeležen je i u Mičigenu, gde je demokrat Abdul El-Sajed (Abdul El-Sayed) pobedio republikanca Majka Rodžersa i postao prvi musliman izabran u američki Senat.

Lekar i epidemiolog tokom kampanje suočavao se sa napadima na svoje poreklo i verski identitet. Donald Tramp ga je nazivao „opasno radikalnim“ i dovodio u pitanje njegovu pripadnost Americi, iako je rođen u Mičigenu. El-Sajed i njegovi pristalice takve napade ocenili su kao islamofobične i rasističke.

„Ukazali ste poverenje kandidatu od kojeg se to najmanje očekivalo. Hvala vam. Ovo je sve vaše“, poručio je nakon proglašenja pobede.

U Senat će ući i Kris Papos (Chris Pappas), demokratski kongresmen iz Nju Hempšira, koji je pobedio republikanca i bivšeg senatora Džona Sununua. On će postati prvi otvoreno gej muškarac koji će služiti u američkom Senatu.

Papos tokom kampanje nije posebno isticao istorijski značaj svoje seksualne orijentacije, već je naglašavao da se kandiduje zbog političkih ciljeva. Ipak, ocenio je kao važno to što njegov identitet nije bio glavna tema razgovora sa biračima.

Još jedna prekretnica: Prva žena iz starosedelačkih naroda u Senatu

Demokratkinja Pegi Flanagan (Peggy Flanagan), potpredsednica Minesote, pobedila je republikansku kandidatkinju Mišel Tafoju i postala prva žena pripadnica starosedelačkih naroda izabrana u američki Senat.

Flanagan je članica naroda Ojibve, odnosno zajednice White Earth Band, a njena pobeda predstavlja još jedan istorijski trenutak za zastupljenost starosedelačkih zajednica u američkoj politici.

Na Aljasci je, u trenutku objavljivanja izveštaja, još trajalo prebrojavanje glasova u trci između demokratkinje Meri Peltola i republikanskog senatora Dena Salivena. Peltola bi pobedom postala prva pripadnica starosedelačkog naroda Aljaske u Senatu. Ona je već 2022. godine postala prva Aljaska rođena pripadnica starosedelačkih naroda izabrana u Predstavnički dom.

Petoro Afroamerikanaca na čelu saveznih država

Ovogodišnji izbori doneli su značajan pomak i u zastupljenosti Afroamerikanaca na funkciji guvernera.

Do sada su u čitavoj istoriji SAD samo trojica Afroamerikanaca bili izabrani za guvernere saveznih država. Posle ovih izbora, među njima će biti i nekoliko novih imena.

Pored Botoms u Džordžiji, republikanac Bajron Donalds pobedio je na Floridi, dok su demokrata Dejvid Krouli u Viskonsinu i demokrata Aron Ford u Nevadi takođe izabrani za prve Afroamerikance na čelu svojih država.

Ponovni izbor demokratskog guvernera Merilenda Vesa Mura znači da će SAD prvi put imati petoro Afroamerikanaca na funkciji guvernera u isto vreme.

Teksas i Kalifornija dobijaju prve latino guvernere

Istorijske promene dogodile su se i u dve najmnogoljudnije američke savezne države.

Demokratkinja Đina Hinohosa (Gina Hinojosa) pobedila je republikanskog guvernera Grega Abota u Teksasu i postala prva Latinoamerikanka na čelu te države.

U Kaliforniji je pobedio bivši državni tužilac Ksavijer Besera (Xavier Becerra), koji će biti prvi latino guverner te države od 1875. godine, kada je tu funkciju obavljao Romualdo Pačeko.

Više žena nego ikada u trci za najviše funkcije

Ovogodišnji izbori obeleženi su i rekordnim brojem žena koje su se kandidovale za guvernerske i kongresne pozicije.

Prema podacima Centra za američke žene i politiku Univerziteta Rutgers, demokratska stranka imala je 19 kandidatkinja za guvernerke, dok je republikanska stranka imala sedam.

Takođe, gotovo 300 žena, uključujući i kandidatkinje koje su se borile za reizbor, učestvovalo je u trkama za mesta u Senatu i Predstavničkom domu.

Među njima je i demokratkinja Džulijana Stratton, koja je pobedila u Ilinoisu. Zajedno sa senatorkom Tami Dakvort, koja ima tajlandsko poreklo, činiće prvi par žena različitih manjinskih zajednica koje istovremeno predstavljaju jednu saveznu državu u Senatu. Njena pobeda znači i da će u tom domu Kongresa služiti tri Afroamerikanke.

Još jedan važan rezultat zabeležen je u Tenesiju, gde je republikanka Marša Blekburn pobedila demokratkinju Džeri Grin i postala prva žena izabrana za guvernerku te države.

Kongres bi mogao da dobije prvog Afroamerikanca na čelu

Demokratska pobeda i preuzimanje kontrole nad Kongresom otvaraju mogućnost još jednog istorijskog presedana. Hakeem Džefris, lider demokratske manjine u Predstavničkom domu, mogao bi da postane prvi Afroamerikanac na funkciji predsedavajućeg tog doma.

Njegov izbor još nije završen, ali promena odnosa snaga u Kongresu otvara put takvom raspletu.

Ovogodišnji izbori tako su doneli mnogo više od promene političke većine. Ušli su u istoriju kao trenutak u kojem su funkcije koje su dugo bile rezervisane gotovo isključivo za muškarce, belce i pripadnike većinskih zajednica postale dostupne znatno širem krugu kandidata.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER 

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/inkdrop