Tamo gde drugi vide lokaciju, mi vidimo potencijal

Za Adnana Bajramovića, osnivača i suvlasnika kompanije ALK Group, dobar projekat ne počinje računicom, već pitanjem šta jedno mesto može da postane. Od prvih gradilišta u Sočiju do razvoja hotelskih rezidencija u Tivtu, njegov poslovni put prati ista ideja – prepoznati potencijal dovoljno rano, imati strpljenja da se on razvije i napraviti projekat koji ne menja samo vrednost kvadrata, već i sliku destinacije. U razgovoru za BIZLife govori o tome kako bira investicije, zašto hotelske rezidencije menjaju tržište nekretnina, šta očekuje od Srbije i zbog čega uspeh projekta ne meri samo brojem prodatih kvadrata.

• Projekat hotela „Radisson Blu” u Tivtu privlači veliku pažnju javnosti. Sa kakvom ste vizijom ušli u ovaj projekat i po čemu će se ovaj hotel izdvajati u turističkoj ponudi Crne Gore?

‒ Nismo želeli još jedan običan hotel u Tivtu, već mesto sa dušom i projekat koji spaja najbolje od Tivta: more, pogled i doživljaj Boke.

Upravo zato smo se fokusirali na sadržaj. Imaćemo tri restorana, od kojih će jedan nuditi panoramski pogled na ceo zaliv. Posebno se ističe krovni bazen od 30 metara sa direktnim pogledom na Boku. Upravo ti detalji, zajedno sa prepoznatljivim kvalitetom naše gradnje i standardom koji donosi „Radisson Blu”, čine pravu razliku.

Tivat se ubrzano razvija u ozbiljnu svetsku destinaciju i hotelska ponuda mora da isprati taj korak. Stoga mi je, kao investitoru, važno da budem na terenu i ispratim viziju do poslednjeg detalja.

Kada, sledeće godine, dočekamo prve goste, siguran sam da će njihovi utisci potvrditi sve o čemu govorim.

• Hotelske rezidencije sve više menjaju način na koji se razmišlja o investiranju u nekretnine. Šta stoji iza njihovog rasta i kome je ovaj model danas najzanimljiviji?

‒ Od naših prvih projekata do danas, profil kupaca se potpuno promenio. Ljudi i dalje žele da ulažu novac, ali ih tipični stanovi više ne privlače. Kupci danas traže visoku estetiku, funkcionalnost i koncept koji izlazi iz standardnih okvira.

Upravo iz te potrebe – kako u svetu tako i u Crnoj Gori – hotelske rezidencije su postale pokretač tržišta nekretnina. Mislim na investicije gde cene kvadrata rastu 10‒20 odsto na godišnjem nivou.

Kupci umeju da prepoznaju kvalitet kada ga vide, od lokacije i dizajna do načina upravljanja i nivoa usluge. To vidimo i u Tivtu, gde većinu kupaca čine ljudi koji nekretninu kupuju kao drugu ili treću rezidenciju.

Međutim, prednost ovakvog koncepta nije samo u kvalitetu same nekretnine, već i u načinu života koji vlasniku omogućava. Jednostavno, možete da zaključate vrata i odete, dok se o objektu brine neko drugi. Imate tim koji brine o usluzi i održavanju, kao i pristup zajedničkim sadržajima, od spa centra do drugih hotelskih sadržaja. U svetu koji je postao brz i komplikovan, taj koncept donosi potpunu opuštenost. To je ono što danas pravi razliku između klasične nekretnine i hotelske rezidencije.

• Kada donosite odluku o ulasku u novi projekat, šta je za vas presudno: lokacija, potencijal tržišta, partneri ili nešto što se ne može staviti u tabelu?

‒ Odrastajući uz gradilišta u Sočiju, shvatio sam da dobar koncept uvek počinje od čitanja lokacije i potreba ljudi koji će tu boraviti. Naravno da nakon toga dolaze tržište, brojevi i računica. Ipak, smatram da matematika treba da potvrdi odluku, a ne da je donese. Ako od početka ne vidite potencijal lokacije i ne verujete u ono što tamo možete da napravite, teško je da će sama računica napraviti dobar projekat.

ALK je tokom godina realizovao veoma različite projekte, od velikih infrastrukturnih sistema do luksuznih turističkih kompleksa. Šta vam je to iskustvo donelo u proceni novih investicija i koji su danas ključni kriterijumi po kojima prepoznajete projekat vredan ulaganja?

‒ Prvi korak je uvek procena potencijala, uzimajući u obzir infrastrukturu, povezanost i stabilnost samog okruženja. Dakle, nije dovoljno gledati samo ono što lokacija predstavlja danas. Važno je prepoznati gde to tržište može da bude za deset ili dvadeset godina i da li će vredeti više nego što vredi sad.

Imamo primere poput Luštice ili Portonovog. To su mesta koja su prepoznata na vreme i koja su ulaskom jakih brendova potpuno promenila sliku cele regije.

Na kraju, kada govorimo o ekonomskom segmentu, ključ je u jasnoj nameni. Danas kupac više ne gleda samo koliko kvadrata kupuje, već šta ta nekretnina može da mu pruži i kakav životni stil dobija uz nju.

• Od Sočija do Crne Gore i Srbije, iza vas je iskustvo poslovanja na različitim tržištima i u različitim fazama njihovog razvoja. Koje ste najvažnije lekcije iz tog iskustva preneli u projekte koje danas razvijate?

‒ U Soči smo došli još 1999. godine, sa takozvanom kartom u jednom smeru i uspehom kao jedinim izborom. Tada je grad izgledao potpuno drugačije nego danas. Zatekli smo grad sa velikim potencijalom, ali i sa mnogo prostora za razvoj.

Rezultati tog razvoja danas su vrlo konkretni. Soči je izrastao u globalnu pozornicu i ugostio Zimske olimpijske igre 2014, Formulu 1 i Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. To nas je naučilo da se veliki projekti grade na strpljenju, doslednosti i jasnoj viziji. Sa tim standardom i istim stavom ulazimo u svaki novi projekat danas.

• Srbija ulazi u period intenzivnog razvoja hotelske i turističke infrastrukture. Da li verujete da je tržište spremno za model prodaje hotelskih rezidencija i šta mu trenutno nedostaje?

‒ Mislim da je tržište spremno, ali da još uvek nemamo projekte koji daju iskustvo svetskog nivoa. Kada razmišljamo o novim lokacijama za ulaganje, naše planine svakako prepoznajemo kao područja sa velikim potencijalom. Pogledajte Zlatibor i Kopaonik. Zlatibor sve više privlači strane goste, a kada dobije aerodrom i železnicu, dolazak će biti mnogo lakši i cela priča će biti potpuna. Kopaonik je već drugačiji – tu priroda ima glavnu ulogu, ali i on već privlači veliki broj stranih turista. Imam utisak da će ova mesta tek dobiti priznanje koje zaslužuju, jer smatram da još uvek nisu zapažena i ocenjena onoliko koliko zaista vrede.

• Kada pogledate projekte koje ste do sada razvijali, postoji li neki na koji ste posebno ponosni – ne zato što je najveći, već zato što je najbolje pokazao način na koji ALK razmišlja?

‒ Ako bih morao da izdvojim projekat koji oslikava standarde kompanije ALK, to je, bez sumnje, „Grand Cascade” u Sočiju.

Prestižno priznanje administracije Krasnodarskog kraja i cena od 32.000 evra po kvadratu, koju smo zaista uspešno dostigli, nisu samo rekord. Oni su najbolja potvrda da nas je unutrašnji osećaj dobro vodio i da je tržištu bio preko potreban projekat stvoren sa vizijom. Uspeh ne merimo samo u kvadratima, već kroz trajne vrednosti koje ostavljamo iza sebe.

• Član ste Upravnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije, dok ste godinama aktivni i u boksu. Šta vas je iz biznisa odvelo u sport i šta je sport doneo vašem načinu razmišljanja o liderstvu?

‒ Boks je u mom životu od šeste godine, tako da me nije biznis odveo u sport, već me je sport pripremio za biznis. Najvažnija stvar koju me je boks naučio jeste da se ne bojim suočavanja sa problemom. Kada sam to preneo u biznis, dobio sam mirnu glavu za teške odluke.

Moj angažman u Bokserskom savezu Srbije i ulazak u Upravni odbor Olimpijskog komiteta predstavljaju prirodan nastavak tog puta.

Kada se bavite investicijama, naučite da je najvrednije ulaganje u potencijal koji tek treba da se razvije. A gde ćete veći potencijal od naše dece! Kada uređujemo sale i podržavamo sportske projekte, najviše mislimo na decu koja će tu trenirati. Želimo da osete da se brinemo o njima, da ih bodrimo i da smo uz njih na svakom koraku do pobede.

• Na čelu velikih projekata, kao i u sportu, pritisak je neizbežan. Kako donosite odluku kada znate da ne postoji idealno rešenje, već samo ono za koje morate da preuzmete odgovornost?

‒ Zapravo je jednostavno: čovek koji nije spreman da preuzme odgovornost nije spreman ni za biznis. Idealna rešenja ne postoje, već samo odluke u određenom trenutku i posledice koje nosite.

Mladi se tu često uplaše greške i postanu previše oprezni. A važno je upravo suprotno – da ne prestanu da sanjaju i maštaju, jer mašta uvek donosi veliku viziju.

• Kada biste morali da opišete filozofiju ALK-a u nekoliko rečenica, šta biste želeli da ljudi prepoznaju u svakom projektu koji nosi vaše ime?

‒ ALK Group je za mene druga porodica, drugo prezime. Kompanija je osnovana 2001. godine i kroz sve ove godine prošli smo mnogo toga, menjali tržišta, projekte i generacije.

Voleo bih da za 20 ili 50 godina moja deca pogledaju šta smo radili i kažu: „Dobro su ovo vodili, možemo da nastavimo odavde.” To je za mene i najveća odgovornost prema porodici koja je ovu priču započela. Danas imamo mnogo toga na šta možemo da budemo ponosni, a moj posao je da to sačuvamo, unapredimo i predamo dalje u još boljem stanju. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Zoran Rašić / BIZLife