Kako su studenti od otpada napravili proizvod za Milan Design Week
Kada ekološka održivost preraste u marketinšku krilaticu, istinski vizionarski projekti prepoznaju se po tome što ne traže rešenja u dalekoj budućnosti, već u onome što smo kao društvo ostavili iza sebe. Jedna takva priča, duboko ukorenjena u lokalni kontekst i tradiciju, a istovremeno usmerena ka samom vrhu međunarodne dizajnerske scene, razvija se pod imenom „RUNO blocks”.
Sve je počelo tamo gde kreativnost ima najviše prostora da greši i uči – u akademskim klupama. Projekat je nastao u okviru semestralnog zadatka MOCK UP / JUNK LAB na predmetu Arhitektonska radionica Arhitektonskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, a iza ovog sjajnog projekta stoje Aleksa Marković i Veljko Čurović. Kako ističu za magazin BIZLife, njihov fokus je bio vrlo jasan: istražiti lokalni otpad i održive materijale, te kroz kritičku reinterpretaciju razviti prototip sa ekološki i društveno odgovornom primenom u arhitekturi i dizajnu.
Od studentskog apsurda do jasne vizije
„Vuna se kao materijal nametnula vrlo rano, intuitivno, više kao snažan odgovor na lokalni kontekst, iako u tom trenutku nismo bili svesni punih razmera problema”, objašnjavaju autori ovog inovativnog projekta. Tek su ih suvi podaci i terensko istraživanje suočili sa apsurdnom realnošću. Saznanje da se u Crnoj Gori godišnje proizvede oko 250 tona vune, od čega se čak 90 odsto uništava i spaljuje, dok se istovremeno ta ista sirovina uvozi iz regiona, bio je prelomni trenutak.
„Vrlo rano smo prepoznali da je reč o ideji koja ima potencijal za dalju razradu, iako je njena praktična realizacija došla kasnije, kroz dosta eksperimentisanja, testiranja i pokušaja da razumemo kako taj materijal zaista može da funkcioniše u realnom kontekstu.”
Upravo je akademska zajednica ponudila neophodan zaklon od surovih zakona tržišta, koji često guše inovaciju u povoju. Autori ističu da im je rad u univerzitetskom okruženju pružio slobodu kakva se danas retko sreće u praksi: vreme i prostor za eksperiment, bez pritiska „instant rešenja”. To usmereno istraživanje omogućilo im je da materijal posmatraju kroz proces, a ne samo kao konačan, upakovan proizvod. Kroz rad su shvatili da problem nije samo lokalni, jer se vuna u mnogim zemljama tretira kao nusproizvod bez komercijalne vrednosti. „U tom smislu, ta sloboda je bila ključna, jer razvoj RUNO blokova nije bio linearan, zahtevao je dosta iteracije, grešaka i direktnog rada sa materijalom. Upravo takav proces bi u komercijalnom okruženju bio znatno teže izvodljiv”, ističu oni.
Nit koja spaja generacije i zanate
Međutim, „RUNO blocks” nije samo priča o ekologiji i arhitekturi; to je suptilna nit koja povezuje savremeni dizajn sa kolektivnim sećanjem i zaboravljenim zanatima. Kada o vuni govore kao o nematerijalnom kulturnom dobru, oni zapravo govore o generacijskom znanju, tehnikama i odnosu prema prirodi – vrednostima koje danas tiho nestaju i „gore” zajedno sa neiskorišćenom sirovinom. Cilj projekta nije konzervacija tradicije u njenom statičnom obliku, već njena transformacija i uključivanje u savremeni kontekst. Kroz dalji razvoj, plan je da se ponovo povežu lokalne zajednice i mali uzgajivači ovaca koji nemaju pristup tržištu ni tehnologijama za preradu vune u proizvode veće vrednosti.
„U tom susretu savremenog dizajna i tradicionalnog znanja, nije reč samo o očuvanju, već o transformaciji kroz koju se postojeće veštine ne reprodukuju, već razvijaju dalje, otvarajući prostor za nova rešenja”, objašnjavaju dizajneri, naglašavajući poetsku dimenziju svog rada: „U tom smislu, vuna je na neki način i veza između ljudi, prostora, vremena i generacija.”
Sama proizvodnja ovih akustičnih blokova predstavlja povratak manuelnoj preciznosti. Pronalaženje idealne recepture za strukturnu stabilnost bio je, ujedno, i najveći izazov. Budući da je vuna po svojoj prirodi mekana, vlaknasta i nehomogena, ona sama po sebi nema čvrstinu potrebnu za elemente u enterijeru. Autori su njene prividne nedostatke uzeli kao polaznu tačku – kako elastičnu i promenljivu materiju dovesti u stanje dugoročne stabilnosti i kompaktnosti. Balans je pronađen u kombinaciji slojevitog sabijanja, kontrole gustine i upotrebe prirodnih veziva, kako bi se omogućila kohezija bez potpunog zatvaranja strukture.
Kada se govori o funkcionalnosti, „RUNO blocks” nastupa na terenu kojim decenijama dominiraju sintetički materijali, poput poliestera i akrila, odnosno njihovi derivati koji se koriste za termoizolaciju i akustiku. Za razliku od njih, vuna se u prostoru ponaša prirodno i superiorno. Kao izrazito porozan materijal, ona efikasno apsorbuje zvuk, ali istovremeno reguliše vlagu i stvara stabilan mikroklimatski ambijent. Što je najvažnije za savremene radne prostore, muzičke studije ili bolnice – vuna ne emituje mikroplastiku i štetne supstance. Naprotiv, ona ima sposobnost da apsorbuje i vezuje štetne gasove, poput formaldehida (VOC), čime direktno pročišćava vazduh i smanjuje respiratorne tegobe.
Autori, ipak, jasno definišu poziciju svog proizvoda: „Važno je naglasiti da RUNO blokovi nisu zamišljeni kao zamena za klasične građevinske termoizolacione sisteme, već kao enterijerski sloj, obloga koja unapređuje akustiku i kvalitet prostora.” Njihov glavni adut je „iskrenost materijala” i ekološki otisak koji je neuporedivo manji od industrijskih alternativa.
Od studentske sobe do Milanske nedelje dizajna
Da je ovaj odgovor na ekološke izazove prepoznat na globalnom nivou, potvrđuje i prolazak stroge selekcije za Milan Design Week 2026. Predstavljanje na najprestižnijem događaju ove vrste ogroman je uspeh za autore, ali i snažan podstrek za celokupnu regionalnu dizajnersku scenu. Put od studentskog eksperimenta u maloj sobi do milanskih salona deluje nestvarno, ali i dokazuje da lokalne priče imaju univerzalan jezik. „Posebno nam je značajno što je RUNO izazvao i snažnu reakciju kod ljudi. Oni su se nekako povezali sa pričom, bliska im je, podseća ih na njihovo selo, krajeve, detinjstvo”, ističu oni i dodaju da emotivna povezanost sa materijalom jeste bila cilj, ali nisu mogli da predvide u kojoj meri će rezonovati sa publikom. „U tom smislu, Milan vidimo ne samo kao priliku za prezentaciju brenda RUNO, već i kao prostor da se predstavi jedna šira ideja – da dizajn može biti i tehnički i emotivan, i savremen i duboko ukorenjen u kontekstu iz kojeg dolazi.”
Nakon Milana, tim ne planira da stane. Fokus ostaje na daljem tehničkom unapređenju sistema, dugotrajnosti i obradi za različite tipove enterijera. Cilj im je da se priča proširi i postane opšteprihvaćen način razmišljanja o resursima koje olako odbacujemo. Svesni su da prelazak iz faze prototipa u široko primenjiv sistem zahteva multidisciplinarnu saradnju sa arhitektama, istraživačima i industrijom.
„Za kraj, voleli bismo da jednog dana ljudi borave u prostorima u kojima RUNO blokovi imaju svoju funkciju”, zaključuju oni, ostavljajući nas sa vizijom enterijera koji ne samo da izgledaju moderno već i mirišu na dom, prirodu i održivu budućnost.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Nikoleta Vujošević, Aleksa Marković, Veljko Čurović
