Malo nije isto što i beznačajno
Ako ste otvorili ovaj broj očekujući da vas urednički glas povede kroz temu ličnom pričom, niste pogrešili. Samo, ovog puta, ta priča započinje drugačijim tonom, drugačijim potpisom. Ali i jednom dubokom, iskrenom zahvalnošću.
Piše: Jovan Kragović, urednik magazina BIZLife
Borislav Despotović je ovom magazinu dao ono što je najteže ukrotiti – autentičan ton koji je trajno ostajao urezan u svesti čitalaca. Setite se samo „čarapa na romboide”. Napisati uvodnik tako da ljudi osete kako iza mastila i papira stoji čovek, sa integritetom i stavom, predstavlja čistu umetnost. Od njega sam i naučio da urednikova reč nije samo puka forma koju treba ispuniti, već beskompromisna odgovornost. Stoga, ovo je prvi tekst koji potpisujem sa potpunom svešću o bitnosti uloge koju preuzimam.
A ta svest me obavezuje da stvari nazovem pravim imenom, naročito u trenutku kada o odgovornosti govorimo više nego ikada, a sve češće zaboravljamo šta ona zapravo znači.
Čini se da nikada glasnije nismo eksploatisali tu reč – „odgovornost”, dok je istovremeno nikada brže i lakomislenije nismo srozavali. Akronimi poput ESG-a, proklamovana održivost, društveni uticaj i deklarativna briga o ljudima postali su savršena dekoracija mnogih korporativnih prezentacija.
Istinska odgovornost se, naime, najnepogrešivije prepoznaje u stvarima koje naizgled deluju suviše sitno da bi zavredele pažnju.
Decenijama je narativ o radu bio sveden na banalnu jednačinu: radiš, dobiješ platu i to je to. Danas je ta paradigma, u velikoj meri, mrtva. I to ne zato što je moja generacija „razmažena”, kako to neki kritičari vole površno da etiketiraju. Mislim da smo samo, nakon predugog ćutanja i posmatranja, počeli glasno da artikulišemo ono što je oduvek činilo samu bit ljudskog dostojanstva. Način na koji nam se neko obraća. Prostor u kom je dozvoljeno misliti svojom glavom. Onaj neprocenjivi osećaj da niste tek puki zupčanik u mašineriji koji na kraju dana odlazi kući emotivno i mentalno isceđen.
Kada me pitaju kako mi je na poslu, uvek imam isti odgovor, jer mi deluje ispravnije od svakog veštačkog „super je”. Nedeljom uveče ne osećam onu tihu, podmuklu anksioznost, nema onog olovnog pritiska u grudima pred sutrašnje buđenje. Naprotiv, radujem se. I koliko god to zvučalo kao mala stvar, za mene je to najtačniji pokazatelj da nešto zaista funkcioniše na pravi način.
Tu se, zapravo, i desila najveća promena. Posao, uglavnom, više nije mesto na kome moraš da „izdržiš”. Postao je prostor u kom provodimo ogroman deo života i potpuno je logično što ljudi danas traže nešto više od same plate. Traže više poštovanja, više razgovora i više obične, normalne ljudske atmosfere.
Ista zakonitost važi i za sferu takozvanog odgovornog poslovanja. Velike strategije lepo zvuče na konferencijama, ali se anatomija suštine ogleda u mikropotezima. U našoj firmi je, naizgled banalno, nedavno uklonjen aparat za vodu sa plastičnim čašama. Svaki cinik će zamahnuti rukom i reći: nebitno. Ali kada vizualizujete planinu plastike koju pojedinac baci tokom samo jedne godine, shvatićete da „malo” nikada nije isto što i „beznačajno”.
Naravno, legitimno je postaviti pitanje: dobro, ali ako već sutra kupimo plastičnu flašicu u prvoj prodavnici, gde je tu smisao? To je fer skepticizam. Međutim, upravo u tom razmišljanju leži zamka. Ako svaku malu promenu odmah amortizujemo i proglasimo bezvrednom zato što nije rešila globalnu krizu, sami sebi oduzimamo pravo da uopšte načinimo prvi korak. Suština nikada nije bila u tome da jedna odluka promeni planetu preko noći. Suština je u pomeranju koordinata svesti. U dokazu da se može drugačije. Da nakon te prve, male odluke, stvorimo prostor za sledeću.
Tako se grade navike. A navike, kada su plemenite, vremenom prerastaju u kulturu.
Odgovornost se više ne može delegirati nekom drugom, niti zaključati u sektore za odnose sa javnošću. Ona pulsira u načinu na koji se ophodimo prema saradnicima, kako donosimo odluke i kako se ponašamo onda kada svetla nisu upaljena i kada niko od nas ne zahteva da budemo „društveno odgovorni”. Upravo to je najtačnija definicija teme koju vam donosimo u ovom broju – UticajnOdgovorno. Ne kao parola, već kao niz svesnih, svakodnevnih izbora koji, kada se saberu, zaista počinju da menjaju reljef naše stvarnosti.
Ako ovaj broj uspe da vas podstakne da o tome razmislite makar za nijansu drugačije, naš trud je dobio svoj puni smisao.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Zoran Rašić / BIZLife
