Umrla Bridžit Bardo – žena koja je promenila francusku kinematografiju

Francuska glumica Bridžit Bardo, čiji je bosonogi mambo u filmu I Bog stvori ženu lansirao u međunarodnu slavu i preoblikovao prikaz ženske seksualnosti na filmu, preminula je u 91. godini, saopštila je u nedelju njena fondacija.

Preminula je u svom domu na jugu Francuske, navodi Fondacija Bridžit Bardo. Poslednjih nedelja bila je hospitalizovana. Detalji o sahrani još nisu saopšteni. Uzrok smrti nije odmah bio poznat.

Francuski predsednik Emanuel Makron odao je počast, napisavši na mreži X: „Tugujemo za legendom.“

Rani uspeh i nova slika žene na filmu

Bardo je postala globalna ikona sa samo 21 godinom, šokirajući cenzore i osvajajući publiku slobodnjačkim nastupom koji je predstavljao odlučan zaokret od konvencionalnih filmskih heroina ranijeg perioda.

Njena raspuštena kosa, snažno prisustvo na ekranu i otvorena senzualnost doveli su u pitanje tada važeće norme ženstvenosti, učinivši je jednom od najprepoznatljivijih ličnosti pedesetih i šezdesetih godina.

Često je upoređivana sa Merilin Monro kao jednim od ključnih seks-simbola tog doba.

I Bog stvori ženu: put do međunarodne zvezde

Snimljen 1956. godine u režiji njenog tadašnjeg supruga Rožea Vadima, film I Bog stvori ženu učvrstio je Bardovu, u Francuskoj često zvanu jednostavno „B.B.“, kao simbol oslobođene ženstvenosti i posleratne modernosti.

Nastavila je da glumi u nizu uticajnih filmova, među kojima su Prezir (Le Mépris, 1963) Žan-Lika Godara i međunarodni hit Viva Maria! (1965), čime je potvrdila status jedne od najisplativijih evropskih zvezda.

U filmu Prezir Godar je namerno izneverio očekivanja publike, fragmentirajući njeno telo na ekranu umesto da je prikaže u klasičnim erotskim scenama.

Detinjstvo, balet i rani manekenski dani

Rođena u Parizu 28. septembra 1934. godine, Bardo je odrasla u porodici više srednje klase. Školovala se za klasičnu balerinu i kasnije je svoje detinjstvo opisivala kao teško, oblikovano strogim vaspitanjem.

Govoreći o sebi kao devojčici, rekla je da je bila stidljiva i nesigurna, da je „nosila naočare i imala retku kosu“.

Sa samo 15 godina pojavila se na naslovnoj strani magazina Elle, čime je započela manekensku karijeru koja ju je ubrzo odvela na film.

Van Francuske: globalna kulturna ikona

Njena privlačnost daleko je prevazilazila francusku kinematografiju. Bob Dilan je, prema sopstvenim rečima, kao tinejdžer napisao svoju prvu pesmu o njoj, dok ju je Endi Vorhol ovjekovečio na portretima.

Bardo je postala ne samo seks-simbol, već i kulturna referenca za promene društvenih stavova prema polu, slobodi i želji.

Filozofkinja Simon de Bovoar ju je 1959. godine pohvalila u eseju za magazin Esquire, napisavši: „B.B. ne pokušava da skandalizuje. Ona sledi svoje sklonosti.“ Zaključila je: „Nadam se da će sazreti, ali da se neće promeniti.“

Slava, izolacija i lične borbe

Uprkos ogromnom uspehu, Bardo je slavu doživljavala kao duboko izolaciju. Više puta je govorila o osećaju zarobljenosti slavom i nemogućnosti da vodi običan život.

„Niko ne može da zamisli koliko je to bilo užasno“, rekla je godinama kasnije. „Nisam mogla tako da nastavim da živim.“

Njen privatni život obeležili su četiri braka, javno eksponirane veze i dugotrajna borba sa depresijom.

Imala je jednog sina, Nikolasa, i kasnije je priznala da nije bila spremna za majčinstvo, period koji je, kako je rekla, dodatno pogoršao njene probleme sa mentalnim zdravljem.

Odlazak iz filma sa 39 godina

Poslednji film snimila je 1973. godine i povukla se iz glume sa samo 39 godina, napuštajući kinematografiju na vrhuncu slave.

Kasnije je rekla da je bila svesna da joj se karijera u velikoj meri zasnivala na izgledu i da je zato odlučila da ode prva, dodajući da joj je „dojadilo da bude lepa svaki dan“.

Nazvavši filmsku industriju „trulom“, gotovo se u potpunosti povukla iz javnog života.

„Dala sam 20 godina svog života filmu, to je dovoljno“, izjavila je tada.

Život posvećen zaštiti životinja

Bardo se nastanila u Sen Tropeu, gde se posvetila zaštiti životinja. Godine 1986. osnovala je Fondaciju Bridžit Bardo za dobrobit i zaštitu životinja, finansirajući njen rad prodajom ličnih stvari na aukcijama.

Kasnije je svedočanstvo lova na foke u Kanadi opisala kao prelomni trenutak koji ju je naveo da svoj život posveti zaštiti životinja.

„Ovo je moja jedina borba“, rekla je 2013. godine. „Jedini pravac koji želim da dam svom životu.“

Izvor: BIZLife

Foto: AP Photo/David F. Smith