Upoznajte Mariju, ženu koja spašava omiljene cipele Beograđana

Znate ulicu Kralja Petra? Onu usku, kaldrmisanu ulicu, gde se prošlost uvek nekako šunja između izloga i starinskih fasada. Dan je bio sunčan, ali s mirisom kiše koja se spremala negde iznad Dorćola. Vazduhom su se mešali mirisi sveže pečenih kiflica iz obližnje pekare, malo dima sa roštilja i onaj poseban, sladunjav miris kože. Zastali smo ispred malog, nenametljivog lokala na broju 78. Na izlogu, jednostavnim slovima, stajalo je: „Baš najbolji obućaR”.

Vrata su nas, kao neka kapija u prošlost, uvela u najstariju obućarsku radnju u Beogradu, koja neprekidno radi već 63 godine. To je ona vrsta radnji koja odiše tišinom i istorijom, ali i nekom čudnom toplinom i mirisom voska, kože i gume koji vas odmah omami. Iza pulta stajala je Marija Vasiljević, žena veštih ruku.

Priča koja se krije iza malog lokala u Ulici Kralja Petra je filmska. Marija je po struci diplomirani ekonomista, a u Beču je živela i radila nekoliko godina. Niko tada nije mogao da zamisli da će jednog dana napustiti kancelariju i tabele i vratiti se u Beograd sve zbog porodičnog biznisa.

Marija Vasiljević

“Jeste bio šok i za mene i za okolinu da posle života u Beču, radiš u jednoj savršeno stabilnoj kompaniji, imaš 14 plata, imaš bonuse, svi te uvažavaju, živiš 10 minuta od kancelarije i ti dođeš natrag u Beograd da bi sedeo 12 sati u prašini i imao žuljeve na rukama, ali to je deo mene i svedok toga da radim pravu stvar”, rekla nam je Marija.

Kada je odlučila da od teče preuzme obućarsku radnju, njena prvobitna zamisao bila je da pronađe majstore koji će nastaviti posao. Ali život se, kako to obično biva, poigrao planovima: obućara nije bilo lako naći, pa je Marija odlučila da zasuče rukave.

Zanat je učila gledajući majstore u drugim radnjama, kako rade, dok su popravljali obuću po njenom nalogu za njenu radnju. Tada je shvatila da ima talenta za rešavanje problema popravki i sklonost ka dizajniranju obuće sa smislom za estetiku.

Kako je biti žena u muškoj industriji?

Marija smatra da je prelepo biti žena u ovom poslu, jer žene imaju svoje kvalitete koji se uklapaju u opis zanata – kreativnost, inspiracija i pedantnost.

“Za mene je to najveća inspiracija i mogu da kažem da je to najveći izvor snage. Uvek se suočavate sa nekom predrasudom: ‘Hej, ti si žensko – ne možeš’, a uzmite u obzir koliko stvari jedna žena uradi samo u kući, i oko porodice, stoga smatram da ne postoji nešto što žena ne može da uradi. Žene su strpljivije, rigoroznije, pedantnije, inovativnije i smelije da pitaju za pomoć, dok muškarcima možda ponos, ne dozvoljava isto. Ja sam uvek za to: “pitaj, nauči, saznaj”, rekla je Marija za BIZlife portal.

Radnja, u kojoj je Marija četvrta generacija obućara i koja radi neprekidno 63 godine ima osnovno pravilo da: „ne može“ – ne postoji i da se ispunjavaju svi mogući zahtevi za popravku, prepravku i farbanje, obuće, tašni i jakni. Zadovoljni klijenti su radnju sami prozvali „Baš najbolji ObućaR“, što je Marija rado prihvatila i što je samo po sebi postalo prepoznatljivo, kao sinonim za kvalitet, rok i cenu, ali istovremeno i velika odgovornost.

Iz cele Srbije ljudi donose ili šalju obuću i tašne na popravku, prepravku i održavanje, pa je prefiks „naj“ svakodnevica, a “savršeno” rutina, jer za radnju nije bitno da bude samo: “završeno”, već “završeno savršeno!”

Zbog te činjenice su trenutno jedina obućarska radnja u Ulici Kralja Petra.

“Komšijska radnja koja se nalazila nekoliko brojeva dalje i koja je uspešno radila nekoliko decenija, nedavno je morala da zatvori svoja vrata. Tako da sam ponosna što sam od pre par dana jedini obućar u ulici Kralja Petra, koja ima najveću tradiciju u gradu za popravku obuće i tašni. Za mene je navedeno, dodatna motivacija i potvrda, da se trud, znoj i rad isplate, da uvek daju rezultat i da radim pravu stvar”, priča Marija i dodaje:

“Mi smo izrazito ponosni na našu radnju jer je ona najstarija u Beogradu. Osnovana je 1962. godine i ovo je radnja koja ne mrda odavde, svega par dana godišnje zaključavamo vrata i najduže radimo u kontinuitetu od svih radnji u Srbiji. Za nas je izuuetno važno da ovaj posao ostane u okviru naše porodice – da se čuva tradicija i da se zanat nasleđuje”, rekla je Marija za BIZlife.

Nova šansa za obuću

U Marijinoj radnji obuća ne dobija samo popravku, već i novu šansu. Koliko puta smo svi poželeli da spasemo onaj omiljeni par cipela ili tašnu, kojoj srce ne da da završi u kanti? Upravo zato obućari postoje, da dragim stvarima udahnu novi život i da vam uštede novac.

“Vraća se ta kultura popravljanja obuće, negovanja, održavanja… Kao što ljudi imaju naviku da imaju svog berberina ili frizera, postoji grupa ljudi koja ima svog obućara i oni to prenose na svoju decu i verujem da ima prostora da obućarstvo opstane kao zanat. Ovo je radnja za popravku obuće i mislim da imamo preko 35.000 stalnih mušterija što je veoma značajan broj posetilaca”, rekla je ona.

Naučila je i da pravi potpuno novu obuću

Marija je postala vešta u popravljanju, pa se upustila i u posao pravljenja nove obuće.

“Postoje žene koje moraju da kupe obuću broj 42 ili 43, a ne mogu da je nađu i onda je spontano to krenulo. One su me molile da im napravim par obuće, kako kažu, da ne bi išle bose”, rekla nam je Marija.

Ali Marija ne staje samo na obući. U njenoj radionici na Buleveru Kralja Aleksandra, popravljaju se i tašne, koferi, kožne jakne, mantili, pa čak i rajsferšlusi na svemu što možete da zamislite. Kožni kaiševi dobijaju novu postavu, čizme se skraćuju ili sužavaju i proširuju u listovima, dok luksuzne torbe i obuća prestižnih brendova poput „Jimmy Choo“, “Santoni”, “Michael Kors”, „Christian Louboutin“, „Prada“ , „Gucci“ „Louis Vuitton“, „Balenciaga“, „Versace“, dobijaju tretman kakav zaslužuju.

Posebno je zanimljivo što će od 2026. godine ova radnja postati i zvanično sertifikovani serviser za najpoznatije svetske brendove i to ne samo u Beogradu, već u čitavom regionu.

Pred nama je popravila i jedan par obuće kome je bilo potrebno zameniti dotrajalu petu. Ima i dva zaposlenamajstora, ali osetljivu obuću i neke popravke radi potpuno sama, kako kaže, sa belim rukavicama i sa puno pažnje, jer ne može to niko kao ona. Od preuzimanja radnje ima apsolutnu podršku supruga, koji je inženjer i koji je u potpuno drugom biznisu, dok su čak i njeni najbliži, koji su ugledni profesori i lekari često preispitivali ovu odluku.

Još jedna potvrda da se trud i znoj isplate i uvek budu nagrađeni je taj što je dobila stipendiju vrednu 11.000 evra za program Bolji Biznis u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta i to sasvim spontano.

“Većinski vlasnik pomenute institucije slučajno je već duže vreme klijent moje radnje. Diskretno je posmatrao moj rad, komunikaciju i sa mnom komentarisao o mojim idejama, za unapređenje postojećeg poslovanja radnje, a da ja nisam zapravo ni znala sa kim razgovaram. Samo me je na moje zaprepašćenje jednog dana pitao: “Marija da li imate vremena i da li biste prihvatili stipendiju za program Bolji Biznis?”, jer lično smatra da ta edukacija može da mi pomogne”, priča ona uzbuđeno.

Još jedna stvar koja fascinira jeste to što s Marijom možete da razgovarate i na nemačkom i na engleskom jeziku. Možda se to čini kao detalj, ali zapravo govori o otvorenosti i duhu radnje, ovde su dobrodošli i Beograđani i stranci, i studenti i ambasadori.

Dok smo stajali u radnji i posmatrali police pune cipela koje čekaju svoj novi život, grupa turista je zastala ispred, a vodič im je objašnjavao da je ovo mesto gde se tradicija i upornost susreću sa ljubavlju prema zanatu i gde svaka cipela ima šansu da zasija kao nekad, a da sve to traje čak četiri generacije.

Izlazeći na ulicu, u nosu nam je ostao miris kože i voska, ali i osećaj da smo svedočili priči o upornosti, ljubavi i vernosti i prema porodici i prema poslu. U vremenu kada sve brzo menja oblik i nestaje, u Kralja Petra 78 postoji jedno malo utočište koje već 63 godine prkosi prolaznosti. I, iskreno, nadamo se da će prkositi još dugo.

Izvor: BIZLife/Jana Desovski

Foto: Privatna arhiva