Brnabić: Srbija je sada u mnogo boljoj situaciji nego pre 10 godina
„Srbija je sada u mnogo boljoj situaciji nego pre 10 godina“, ocenila je premijerka Ana Brnabić na današnjem zvaničnom otvaranju Kopaonik biznis foruma.
Ipak, navela je i da trenutni ekonomski rast nije dovoljan da bi Srbija u što bržem roku dostigla standard razvijenih zemalja EU, standard kojem stremi.
„Moramo i dalje odlučno da menjamo stvari da bi rast bio veći i održiv“, kazala je Brnabić.
Po njenim rečima, najbrže rastući sektor u Srbiji su informacione tehnologije (IT) čiji je godišnji rast u 2018. bio 26 odsto, a u 2017. je iznosio 22 odsto, dok je izvoz te industrije u prošloj godini bio oko 1,14 milijardi evra.
Premijerka je ukazala i na to da je Srbija tokom i nakon ekonomske krize, pre 10 godina, doživela ekonomski sunovrat, što je moglo da se izbegne odgovornijom ekonomskom politikom i izbegavanjem populizma. Premijerka je ukazala da su rezultati nakon 2008. bili devastirajući.
Premijerka smatra da je Vlada u poslednje četiri godine postigla makroekonomsku stabilnost. Podsetila je i na to da je 2018. završena uz suficit od 32,2 milijarde dinara i pad javnog duga na oko 50 odsto BDP-a.
Navela je i da je javni dug bio iznad 70 odsto BDP-a sada iznosi oko 50 odsto, a cilj vlade je, kaže, da ga svede u okvir takozvane „bezbedne zone“ od 45 odsto BDP-a.
Ona je dodala da je povećanje investicija donelo i veći broj radnih mesta, što je rezultiralo da nezaposlenost u četvrtom kvartalu 2018. godine bude 12,9 odsto. „Verujem da je 2019. godina kada će nezaposlenost u Srbiji konačno biti jednocifrena“, rekla je Brnabić.
Navodeći da je Srbija prošle godine zabeležila rast od 4,3 odsto, najveći u poslednjih deset godina i među najvišim u Evropi, Brnabić smatra da to ipak nije dovoljno da Srbija sustigne članice EU u nekoj doglednoj budućnosti, te da ekonomija nije u potpunosti spremna za održiv rast.
Brnabić je istakla da Vlada Srbije radi na tome da rast bude dugoročno održiv i u tom smislu ukazala je po sektorima šta se tačno radi da bi se taj cilj dostigao.
Između ostalog, navela je da je veliki potencijal u digitalizaciji poljoprivrede zbog čega se zajedno sa EU gradi Evropski centar izvrnosti za digitalnu poljoprivredu.
Brnabić je, govoreći o energiji i rudarstvu, najavila da će Srbija do 2020. godine imati oko 700 megavata novih energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.
Pomenula je i dva važna projekta koji se tiču rudarstva i, kako kaže, deluju kao izuzetno značajni za rast u budućnosti.
Jedan je strateško partnerstvo sa kineskom kompanijom ZiJin koja je prošle godine postala vlasnik RTB Bor i garantovala investicije od 780 miliona dolara u prve tri godine poslovanja, a drugi projekat se odnosi na Jadarit u Loznici i činjenicu da Srbija ima 12 odsto svetskih rezervi litijuma.
„Imamo odličnu saradnju sa kompanijom Rio Tinto i očekujemo da do polovine ove godine bude završena prethodna Studija izvodljivosti, a da izgradnja samog postrojenja započne 2021. godine. Procenjeni uticaj ovog projekta je 1,3 odsto BDP-a“, rekla je Brnabić.
Brnabić je istakla i da je ove godine povećan budžet za kapitalne investicije i da prvi put prelazi 200 milijardi dinara.
Premijerka je kao jedan od prioriteta istakla razvoj i ulaganje u nove start ap kompanije.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović danas je na zvaničnom otvaranju Kopaonik biznis foruma ukazao da Srbija ima najbolji kreditni rejting među zemljama Balkana. Ipak, smatra da je za dalji ekonomski ras potrebno pojačati investicije, pre svega domaće.
On je ukazao na rast stranih investicija, ali smatra da to nije dovoljno.
„Fokus treba da bude na domaćim investicijama, a to se može postići uz unapređenje opštih uslova poslovanja“, smatra Vlahović i dodaje da bi prioriteti trebalo da budu i infrastrukturne investicije, ali razvoj obrazovanja.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao je i važnost daljih strukturnih reformi sa akcentom na javni sektor.
„Vlada treba da sačuva fiskalni prostor za anticiklične intervencije, stoga oprezno sa povećanjem tekuće potrošnje“.
On je naveo da je zaposlenost u našoj zemlji na predkriznom nivou. Nezaposlenost, a posebno nezaposlenost mladih, zajedno sa nepovoljnim demografskim razvojem i migracijom stanovništva je i dalje najveći problem, rekao je Vlahović.
„Srednjoročna projekcija razvoja ekonomske aktivnosti je blago pozitivna, u ovoj i narednoj godini očekuje se rast od 3,5 i 3,4 procenta, respektivno“. Međutim, upozorava, eksterni rizici postaju dominantni faktor koji će uticati na realizaciju makroprojekcija.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da je prioritet Vlade Srbije očuvanje stabilnosti javnih finansija i izrazio nadu da će ovogodišnji brdžetski deficit biti manji od planiranih 0,5 odsto BDP-a.
„Za prva dva meseca ove godine bio je planiran budžetski deficit od oko 3,5 milijardi, a mi imamo suficit od 22,2 milijarde dinara“, kazao je Mali na otvaranju 26. Kopaonik biznis foruma.
On je privrednicima poručio da će Vlada Srbije nastaviti da radi na smanjenju javnog duga na ispod 47 odsto BDP-a, što je planirano i Fiskalnom strategijom do 2021.
Mali je najavio i set novih fiskalnih zakona, koji će dgoročno definisati usmerenja ekonomske politike Vlade Srbije, koja će uz stabilnu monetarnu politiku i inflaciju od oko dva odsto, omogućiti predvidivo poslovanje i ulaganje.
Prema njegovim rečima, razmatra se i dodatno poresko rasterećenje rada, ukoliko bude bilo moguće u ovoj godinu, a u toku je i reforma Poreske uprave.
Ministar je najavio i da bi ove godine trebalo da se usvoji novi set zakona o investicionim fondovima, o osiguranju, o računovodstvu, o reviziji.
Kako je dodao, cilj Vlade Srbije je i da zemlja dobije kreditni investicioni rejting, nakon što je otvarila dobre pozicije na nekoliko svetskih rang lista koje ocenjuju ekonomije.
Kopaonik biznis forum, koji traje do 6. marta, okupiće više od 1.300 učesnika, a centralna tema je: „Srbija deset godina posle velike recesije: Snažan rast kao imperativ“.
Forum organizuje Savez ekonomista Srbije u partnerstvu sa kompanijom Masterkard (Mastercard).
Ovogodišnji Kopaonik biznis forum (KBF), održava se od 3. do 6. marta, a okupiće više od 1.300 učesnika, 160 moderatora i panelista iz Srbije i regiona, koji će razmatrati kako postići snažan ekonomski rast i obezbediti brže približavanje standarda Srbije prosečnom standardu Evropske unije.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube
