Srodne duše ne postoje! Ono što treba da tražimo je mnogo, mnogo bolje

Prvi ljudi su bili androgini. Tako bar kaže Aristofan u svom fantastičnom govoru o poreklu ljubavi u Platonovoj „Gozbi“.

Ne samo da su prvi ljudi imali oba polna organa, Aristofan objašnjava, nego su imali i dva lica, četiri šake i četiri noge. Ova bića su bila veoma brza i  veoma moćna. Tako moćna da su, zapravo, bogovi bili zabrinuti da ne preuzmu vlast.

Želeći da oslabi njihovu moć, Zevs, grčki kralj bogova, odlučio je da ih preseče na pola.  Tako je svaka polovina večno čeznula za drugom. Ukratko, tako izgleda Aristofanova priča.

Ali, šta Aristofanov govor ima sa ljubavlju?

Da li je ljubav lek za naše rane?

Aristofan kaže da njegov govor objašnjava izvor naše želje da volimo jedni druge. On kaže da je ljubav urođena svakom živom biću – svi mi tražimo svoju polovinu i težimo da se vratimo u svoje prvobitno stanje.

Volimo da kažemo da je ljubav otkriće srodne duše, Ljubav se sastoji u pronalaženju naše „druge polovine“, osobe koja nas dopunjuje.

Kako i Aristofan opisuje, ljubav možemo videti  kao lek za naše rane. Ali šta je ta rana? Sa jedne strane, naravno, Aristofan misli nešto sasvim doslovno: ranu koju je izazvao Zevs kada je razdvajao naše polovine. Ali, za filozofe, govor o „rani ljudske prirode“ ukazuje na nešto više.

Zašto tražimo ljubav?

Ljudi su suštinski ranjeni, slažu se grčki filozofi. Na kraju krajeva, oni zaključuju, ljudi su skloni fatalnim navikama, koje su urezane u našu prirodu.

Ljudski instinkti kada je potraga za zadovoljstvom u pitanju, ne mogu nam pružiti stvarno ili trajno zadovoljstvo. Ove lažne draži uključuju materijalna dobra, moć i slavu – Aristotel objašnajva. Život posvećen nekom od ovih ciljeva postaje veoma očajan i prazan.

Hrišćanski filozofi, predvođeni Avgustinom, su prihvatili ovu teoriju i dodali teološku dimenziju. Potraga za materijalnim dobrima je dokaz našeg pada i naše grešne prirode.

Ljudi traže zadovoljenje u svakodnevnim stvarima, Avgustin kaže, ali su prokleti jer nose seme beskonačnosti u sebi. Zbog toga nas prolazne stvari ne mogu ispuniti.

Da li je ljubav odgovor na životne probleme?

Ako se vratimo na Platonove misli izražene u Aristofanovom govoru možemo se zapitati: „Koliko nas vidi ljubav kao odgovor na životne probleme? Koliko nas očekuje da će ljubav „zaceliti“ rane naše prirode i dati smisao životu?“

Vaša srodna duša, prema Holivudu, može poprimiti neočekivan oblik – može izgledati kao vaša suprotnost, ali ona suprotnost koja vas neverovatno privlači.

Holivudski filmovi se obično završavaju jednom kada glavni junaci pronađu svoju srodnu dušu i ne daju nam uvid o srećnom bračnom životu kada dođu deca – pravom testu ljubavi.

Aristofan zadaje zahteve i očekivanja od ljubavi koji su zaista ekstremni. On kaže da kada upoznamo svoju srodnu polovinu nešto se čarobno dešava: oduzimaju nam se spoljašnja čula jer smo suviše zaneseni osećanjem ljubavi, pripadnosti jedno drugom. Dvoje ne mogu i ne žele da budu razdvojeni. To su ljudi koji ostatak života provode zajedno.

Ova priča zvuči čudesno i privlačno, ali Platon u to ne veruje. Zato je i stavlja u Aristofanova usta. Ukratko: sve to izgleda vrlo mistično i tajnovito.

Da li prava ljubav postoji?

Pojam „srodne duše“ ukazuje na to da na svetu postoji samo jedna osoba koja vam odgovara, samo jedna osoba koja vas ispunjava. Ali šta ako partner koga očekujete ne postoji?

I šta ako uplovite u vezu, brak, očekivajući da će strast trajati, a sve preraste u običan život gde se obična životna pitanja izazovi i problemi iznova i iznova pojavljuju.

Izdržljiva ljubav je „svetskija“

Ljubav nije rešenje za životne probleme. Romansa je često početak mnogobrojnih glavobolja. I zašto, na prvom mestu, želimo da stavimo tolika očekivanja na pleća našeg partnera?

Platon baš zato sumnja u Aristofanov govor. On nam poručuje da je prava ljubav daleko običnija nego što mislimo. Ona se ne pronalazi iznenada, ona je pre proizvod velikog rada, pažnje i žrtve. Ljubav nije rešenje životnih problema, ali život čini podnošljivijim. Ako srodne duše zaista postoje, one se stvaraju trudom i žrtvom.

Izvor: BIZLife, theconversation.com

Foto: Youtube printscreen, Pixabay

Piše: A. M.