EKONOMSKA POLITIKA: Solidarno stezanje kaiša

I dobre i loše. I propuštena prilika i trenutni maksimum. Kad se sumiraju utisci, dva dana nakon objavljivanja ekonomskih mera Vlade, gotovo da nije bilo komentara koji se nije mogao čuti, pa je teško presuditi jesu li zaista Vladine mere toliko dobre, kako ih predstavlja vlast ili su iznuđene i nužne, a dugoročno neefikasne, kako tvde ozbiljne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Fiskalnog saveta. Generalna ocena mogla bi biti da Vlada nije imala mnogo izbora, ali da merama koje je usvojila neće postići zacrtani cilj, a to je smanjivanje deficita, javnog duga i u konačnici izbegavanje bankrota. Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BDP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu, što je uostalom konstatovao i ministar finansija Lazar Krstić najavljujući ga za dve godine, ’ako se ništa ne preduzme’.

Izvršna vlast zato je usvojila nekoliko mera koje će, ma kako se ekspresno najavljivala realizacija, sa primenom otpočeti verovatno od sledeće godine. Naprosto, potrebno je vreme za izmene zakona, usvajanje, a onda i primenu. Podsećamo u najkraćem šta je u Vladinom paketu (detalji u posebnom boksu). Uvodi se solidarni porez na plate u javnom sektoru veće od  60.000 dinara od 20 i 25 odsto. Povećava se niža poreska stopa PDV-a sa osam na deset odsto, a deo proizvoda biće oporezovan i po višoj stopi, od 20 odsto. Krenuće se u žestoku akciju protiv sive ekonomije, subvencije gubitašima biće smanjene, štedeće se na nabavci robe i usluga. Država će se zaduživati po nižim kamatama, a radiće se na promeni poslovnog ambijenta. Ministar Krstić računa da će efekat ovih mera biti između 600 i 700 miliona evra, dok Fiskalni savet, koji je Vladinim merama  dao ’uslovnu podršku’, ima drugačiju računicu.

„Možda ćemo već u 2014. morati dodatno da konsolidujemo finansije, jer će se ovo pokazati kao nedovoljno“, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, komentarišući usvojene mere. 

Ceo tekst pročitajte u novom broju BIZLife magazina