Vlak bez voznog reda
Piše: Nataša Mijušković
Kako je moguće da Oliveru Marković, Batu Živojinovića i Stoleta Aranđelovića zasene naturščici i – samo po sopstvenom priznanju – savetnik u Vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju? Koloniste koji se vozaju vozovima na putu do boljeg života u Vojvodini nadmašili su oni koji su se 14. januara ukrcali u voz na relaciji Beograd- Kosovska Mitrovica, ali ne zbog boljeg života na Kosovu i Metohiji. Trebalo je da prođe tačno 60 godina da zagrebačkog Crnogorca, Veljka Bulajića, nadmaše režiseri iz Beograda.
Da su u subotu pitanja bila dozvoljena, neki bi se novinar usudio da pita premijera zašto je uopšte morao da „spasava stvar“, odlukom da se voz vrati iz Raške. Jer, gotovo svaki laik zna da je preventiva pola zdravlja i da se leči uzrok, a ne posledica. Postavljanjem tog pitanja, makar narednih dana, a bilo je prilike, taj novinar bi, nesumnjivo, bio izložen optužbama; da nije patriota, da je strani plaćenik, da radi za „albansku stvar“…
Kako je moguće da se odluka o jedno tako osetljivom pitanju (nije reč o „običnom vozu“) donese bez razmišljanja o posledicama do kojih može da dovede? Da. Nije po Briselskom sporazumu da pripadnici specijalne jedinice ROSU dolaze na sever Kosova i Metohije, ali se tako nešto moglo očekivati od Prištine. Ako ništa drugo, nažalost, nije prvi put (upali su i 2011. godine). Kako je moguće da dobri poznavaoci prilika u Pokrajini, koji sede u Vladi, nisu predvideli da će, ako ništa drugo, maltretirati putnike na administrativnom prelazu? Kako je moguće da su se Beograd i Priština do sada dogovorili o mnogo težim i značajnijim pitanjima – na primer telekomunikacijama i energetici – a ne bi mogli oko (još jedne) železničke linije? Ko je u Vladi procenio da će obnavljanje te linije, posle dve decenije, tamošnjim Srbima doneti više koristi nego štete? I to u trenutku kada se broje dani do otvaranja renoviranog mosta između srpskog i albanskog dela Kosovske Mitrovice (Albanci prete da će srušiti zid koji su Srbi podigli zbog izgradnje pešačke zone), čeka početak rada Specijalnog tužilaštva za ratne zločine nad srpskim i civilima drugih nacionalnosti tokom i posle rata na Kosovu i Metohiji (optuženi su i neki aktuelni kosovski političari) i, evo već više od tri godine, formiranje Zajednice srpskih opština? Zar baš niko u Beogradu nije mogao da proceni da će Priština „običan voz“ iskoristiti za izazivanje nemira, u trenutku kada se Evropska unija i dalje bezuspešno bori s migrantskom krizom, a u Americi smenjuje administracija? Da li je iko u Vladi razmišljao kako će izgledati noć između subote i nedelje Srba u Pokrajini, posebno u enklavama? I svaki sledeći dan, čim padne mrak.
Maliciozni bi, vraćajući se na početak priče, konstatovali da je baš promišljanje, nažalost, dovelo do odluke da voz krene iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu (i prve putnike iskrca već u Topčideru). Da je neka druga tema, bilo bi mesta i šali, poput one koju je neko napisao na društvenim mrežama – „reč je o najmodernijem vozu koji omogućava da voz ide ka Kosovu, a da ložač bude u Beogradu“.
[preporucene_vesti ids=“256126″]
Izvor: BIZLife
