Piše: Vedran Ivanković, stručnjak za korporativne komunikacije

Kad sam, nedavno, čuo tu rečenicu ili video na nekom od postova društvenih mreža, mnogo mi je bolje zvučala na engleskom: „Negativity kills creativity!” Kako god bolje zvuči – istinita je, čini mi se

Negacija generalno, a posebno negativno okruženje, svakako utiče na kvalitet komunikacija, i to na više nivoa. To je, verovatno, tema koju mnogi seniori misle da su savladali davnih dana i da ne treba da se bave tim trivijama. Nije loše s vremena na vreme podsetiti se osnova. Kada su kreativci u okruženju koje je ograničavajuće i koje svaku ideju dočeka sa „NE!”, često se osećaju frustrirano i vremenom prestanu da predlažu i izlažu svoje ideje. Kritika je nešto što ljudi teško podnose, posebno kreativci. Tu samopouzdanje igra veliku ulogu da neko ne potone. Takva atmosfera, definitivno, dovodi do gubitka interesa čak i za razmišljanjem o novim idejama i pronalaženju inovativnih rešenja. Sve to dovodi do stagnacije i nedostatka kreativnosti u komunikacijama ili bilo kojoj drugoj oblasti.

Ono što je izuzetno važno kada su ovakve situacije u pitanju jeste da, kada su ljudi u takvoj negativnoj atmosferi, fokus im je pomeren – pre svega, na to da izbegnu da pogreše, a ne ka tome kako da kreiraju što bolju ideju ili da smisle što bolju kampanju. Stres i teskoba nikad nisu bili pozitivni okidači za kreativnost. Onda se osoba ukoči i pređe u defanzivni „mod” i, što bi naš narod rekao, od tog posla nema ništa.

Lako je kritikovati, i to posebno ako to što ste izgovorili nema prevelikih posledica po vas. Konstruktivna kritika je jedno, a ni s njom ne treba preterivati. I ona može da bude kontraproduktivna. Brene Braun je, u jednoj od svojih knjiga, citirala Teodora Ruzvelta. Recimo da je to zvučalo ovako: kritičari nisu bitni, bitni su oni ljudi koji se bore svaki dan i pokušavaju da naprave nešto i to nešto da bude bolje. Oni koji se žrtvuju normalno je da će da naprave grešku, a nije lepo da neko skreće pažnju na to da jedan od tih nije uradio nešto dobro. Ruzvelt dalje kaže da nije hrabrost upirati prstom na velikog čoveka koji je posrnuo. Poenta je probati da uradiš nešto bez obzira na to da li je na kraju uspeh kao nagrada.

Da stavimo to u kontekst naše priče. Čini se da je važna pozitivna atmosfera kako bi se došlo do dobre kreative. To se može postići na različite načine. Recimo, počnite da ohrabrujete ljude da dele svoje ideje bez straha od osude i kritike, a ako se zahteva kreativno razmišljanje u radu – podstaknite timski duh i saradnju među ljudima. Verujem da su svi bar jednom prisustvovali „brejnstormingu” na kome je neko, osim kritike i osude, dobio i podsmehe. Stavite se u cipele tako nekog i zapitajte se na sledećem takvom sastanku zašto taj ili ta nemaju više ideja.

Da dodamo nešto i za „brejnstorming”, koji je jedno vreme bio izuzetno popularan, pa je postao omražen, jer je, ispostavilo se, gubljenje vremena. Iz ličnog iskustva, nije loš, ali samo u varijanti kada ljudima daš temu sastanka i oni imaju vremena da smisle neku ideju. Onda ne pričate o inicijalnim idejama, nego o tome koliko je izvodljivo uraditi to što su izneli kao ideje.

Ovo ne važi samo za komunikacije, odnosno za kreativnu industriju. Ovo važi za svaku industriju i svaku situaciju kada treba naći kreativno rešenje za neki problem. Ali da ostanemo na komunikacijama za trenutak, a posle možemo da pravimo paralelu i za druge industrije.

Pozitivno okruženje za podsticanje kreativnosti u komunikacijama može biti različito za različite ljude i situacije. Međutim, postoje određene zajedničke karakteristike koje bi trebalo da budu prisutne u takvom okruženju. Jedna od važnih karakteristika pozitivnog okruženja jeste otvorenost i prihvatanje različitih ideja. Ljude bi trebalo ohrabriti da dele svoje ideje, bez straha od osude ili kritike, čak i ako se ideje čine neobične ili neuobičajene. Ljude bi trebalo ohrabriti da sarađuju i doprinose zajedničkom cilju, a ne da se takmiče jedni protiv drugih. Takođe, važno je dati ljudima priliku da doprinesu idejama i donose odluke koje će uticati na ceo tim ili organizaciju.

Kad smo došli do ideje za koju mislimo da bi mogla da ide u dobrom pravcu, ohrabrite one koji su je predložili da je realizuju. Uradite tako bez obzira na to koliko se vama čini da je nemoguće. Na tom putu do realizacije svašta ćete naučiti, razvićete i vi i članovi vašeg tima neke nove veštine, ali na kraju ćete dobiti zadovoljnog zaposlenog koji sa veseljem dolazi na posao. Istovremeno, tokom takvih projekata dobićete nekoga ko je spreman da primi kritiku, ali i da dâ povratnu informaciju kako bi se ideja poboljšala, a suštinski neće se obeshrabriti čak i da predloži nešto.

Bez obzira na senioritet i industriju, razmislite o tome kako vaše ponašanje podstiče kreativnost. Dajte nekom članu tima mogućnost da nauči da vodi kompleksan projekat ili da smisli veliku ideju za klijenta. Benefiti toga će se osetiti u atmosferi u kancelariji, ili agenciji, ako vam je tu radno mesto. Pametni ljudi razmišljaju o svom ponašanju i menjaju ga.