Slovačka – mala, vrlo ambiciozna ekonomska lavica (da ne kažemo tigar)

Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion

Sarajevo i Beograd, gde privređujemo i imamo i dve fondacije, volimo iz dna duše. Tu smo stasali, nešto i stvorili, a duže vreme su nam i sva službena vozila imala na sebi znak „VW” – ako to nije balkanski patriotizam, ne znam šta je!

No, vrag je u jednom času odneo šalu: kada je Rusija napala Ukrajinu, a zatim se ceo svet zatresao, na ovom mestu sam pisao o kolektivnom strahu od gladi, nestašica i raspada globalnog sistema kakav znamo. Ta zebnja paralisala je donosioce odluka u najvažnijim svetskim forumima. Uplašili smo se i kolege i ja, a dodatno je balkanski šmek učinio celu stvar još neizvesnijom.

Da li je, recimo, Zapadni Balkan stvarno „na evropskom putu” ili negde između? Hoće li, na ivici noža kojom se (geo)politički kreće, uspeti da održi balans? Jesmo li mi „ovde” ili „tamo”, da li nas Evropa uopšte hoće, ulazimo li ili se samo pravimo? Sve ovo nam je oduvek bio hod po tankoj žici, a sada posebno. Zamislili smo poslovni horor scenario koji je, već smo videli, zadesio neke naše kolege kreativce iz Moskve i Petrograda: dođeš na posao, a ne radi ti ni Fejsbuk, ni Instagram, ni Dropboks, ni Slek, ni Guglovi servisi, ni kartice, ni platni promet sa svetom – ukratko, sve što nas čini delom globalne ekonomije i zbog čega smo mogli da zanemarimo lokalne zađevice i da na poslu (a i van njega) živimo jedan globalni život sad nam je bilo dovedeno u pitanje.

Pala je, zato, odluka. Vreme je bilo da menjamo DNK naše organizacije i da ovo malo, prkosno zrno zlatne prašine zvano Propulsion postane evropski igrač, ne samo po ambiciji i klijenteli nego i po pedigreu. Značilo je to pokretanje evropskog središta i prebacivanje svih aseta, licenci, osnivačkih i drugih prava na taj naš novi (id)entitet. Bacili smo se u ozbiljnu analizu pravnih, poreskih, ali i životnih uslova širom Evropske unije, razgovarali s advokatima, konsultantima, računovođama, e da bi izbor pao na jednog neočekivanog igrača, zemlju koja iz prikrajka koracima od sedam milja grabi napred i koja se, na njihovom jeziku, zove tako pitomo i blisko: Slovenska republika! Da odmah umirim panslovenski zanos, mi je zovemo jednostavno – Slovačka.

Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion

Početkom devedesetih, ova mala zemlja stupila je na međunarodnu scenu kao nezavisna država, nakon plišanog raspada asimetrične federacije. Razlaz je označio početak slovačke ekonomske transformacije i prelazak sa planske privrede na tržišnu ekonomiju. Ogromne stope nezaposlenosti, inflacija i nasušna potreba za uspostavljanjem novog regulatornog i institucionalnog okvira obeležile su to putovanje.

Znamo svi kako su kod nas izgledale devedesete. No, recimo, 1997. godine, Slovačka i Srbija su stajale rame uz rame po ukupnom bruto domaćem proizvodu: sve što su Slovaci proizveli vredelo je oko 27 milijardi dolara, a mi nešto više od 25 milijardi. Dakle, krenuli smo manje-više sa slične početne pozicije. Ali gde su sada oni, a gde smo mi?

Ključni trenutak, reklo bi se, u sveukupnoj istoriji Slovačke bilo je pristupanje Evropskoj uniji, 2004. godine. Članstvo je odmah otvorilo pristup novim tržištima, povećalo priliv stranih direktnih investicija i obezbedilo zajednička strukturna sredstva za razvoj. Vlasti su sprovele rigorozne ekonomske reforme, fokusirajući se na privatizaciju, liberalizaciju i poboljšanje poslovnog okruženja, udarivši temelje za dinamičniju, konkurentniju i raznovrsniju privredu.

Dika i ponos ekonomskog prosperiteta Slovačke zasigurno je njena automobilska industrija. Zemlja je privukla velike globalne igrače, poput Folksvagena, Kije i Pežoa, stekavši svetsku slavu najvećeg proizvođača automobila po glavi stanovnika. Samo jedan od tri Folksvagenova slovačka pogona prostire se na čak dva miliona kvadratnih metara i jedina je fabrika automobila na svetu ispod čijeg krova izlaze vozila četiriju različitih marki: prave se tu luksuzni modeli „VW SUV”, „audi Q7” i „Q8”, „porše kajen” i najnovije „škode”, a 99 odsto ukupne proizvodnje se izvozi, i to najviše u Kinu, SAD i Nemačku. (Ono kad smo imali samo „golfove” u floti službenih automobila, možda je već trebalo da znamo da nam je Slovačka suđena!)

Osim automobila i bez obzira na političke razlike, jedna slovačka vlada za drugom ulagale su u ekonomiju fokusiranu na obrazovanje, istraživanje i razvoj, što je stvorilo podsticajno okruženje za sve visokotehnološke sektore. Uvođenjem evra i ulaskom u šengenski prostor Slovačka je zaokružila priču o uspehu jedne male, vrlo ambiciozne ekonomske lavice (da ne uzimamo nekima, nama bližim, titulu „tigra”).

Volimo mi odavde da se razmećemo epitetima „mali” i „veliki”, pa evo u brojkama ko je danas gde u odnosu na Slovačku: svih šest ekonomija Zapadnog Balkana ove će godine proizvesti robe i isporučiti usluga za oko 154 milijarde dolara; od toga će maltene polovina biti u Srbiji. Za nas osamnaest miliona, koliko nas u regionu živi, nije loše, stvarno. Ali sve to bledi kad pogledamo učinak pet i po miliona Slovaka: njihov će BDP u 2023. biti čak 85 odsto balkanskog, sa nešto više od 133 milijarde dolara. Da ne preračunavamo sad koliko je to po glavi stanovnika – što da se deprimiramo pred praznike – nego hajde, na kraju, da podelimo i važnu vest sa estrade.

Negde krajem maja, u Bratislavi će veliki koncert održati Lepa Brena. Kako mi rekoše organizatori, bio sam među prvih desetoro kupaca karata za ovaj spektakl; mnogo sam na to ponosan, jer šta ako opet sleti helikopterom – ko bi to propustio! No, sve i da taj ulazak bude manje glamurozan, na pitanje je li nam mesto u Evropskoj uniji, možda za Balkan i nemamo konačan odgovor, ali za Propulsion nema dileme: „Uđi slobodno!”, jasno je i Breni i Evropljanima. 

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: Danijel Rakić/Propulsion/Ivo Matejin