Kakvu vodu pijemo? Stigla nas kletva "imao, pa nemao"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    vodovod

    Kakvu vodu pijemo? Stigla nas kletva “imao, pa nemao”

    U Srbiji od 10 građana četiri ne piju potpuno higijenski ispravnu vodu, što je pogubno za zdravlje, upozorio je stručnjak za vode i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija.

    “U Vojvodini imamo 600.000 ljudi koji piju vodu sa arsenom. Sigurno znamo da taj arsen izaziva rak kože i nadbubrežne žlezde. Piju vodu i nikom ništa, nema zabrane”, kazao je Dalmacija za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

    Istakao je da u Srbiji ima dovoljno vode, ali da nema kvalitetne vode.

    Ni Dunav ni Morava

    “To je ona stara jevrejska ‘imao, pa nemao’ – ­ti imaš vodu, a ne možeš da je koristiš zato što zagađuješ. Realno, mi danas ne možemo da koristimo Dunav direktno kao vodu za piće. Dolazi i iz drugih zemalja voda lošeg kvaliteta, ali ako posmatramo Moravu i sve te reke gde ispuštamo otpadne vode, one nisu dobrog kvaliteta, da možemo da kažemo da su upotrebljive”, kazao je Dalmacija.

    Početna

    Naveo je da je Morava zagađena azotom i fosforom zbog spiranja tla, a kroz zagađene kanale u Vojvodini praktično voda ne teče. U te kanale dospeva velika količina otpadnih voda i gube svrhu za koju su bili i napravljeni, a to je navodnjavanje.

    “Pitanje je čime navodnjavamo ako je ta voda takvog kvaliteta”, kazao je Dalmacija i ukazao na to da su zagađene sve male reke koje su u blizini velikih gradova i industrijskih centara.

    “U Vojvodini je Veliki bački kanal crna tačka sa oko 400.000 kubika zagađenog taloga koji moramo izvaditi. Zatim kod Bora, gde imamo rudnike, praktično nam je Borska reka tok otpadnih voda. Na velike reke to zagađenje kao manje utiče, a zapravo dolazi do razblaživanja pa nam na izgled deluje da nije opasno. Ipak postaje opasno, posebno u Đerdapskom jezeru gde završavaju sve zagađujuće materije iz cele Evrope i Srbije zbog toga što smo postavili branu za proizvodnju struje”, rekao je Dalmacija.

    Prečistači neophodni, ali pitanje je – kako?!

    Loš kvalitet voda, kako je istakao, utiče na kvalitet riba, smanjuje se biodiverzitet.

    U Srbiji se, kako je dodao, prečišćava samo 10 odsto otpadnih voda, ostalih 90 odsto dospeva u reke.

    “Najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo tri grada koja nemaju prečistače. To je Novi Sad, Beograd i Niš. Svi kažemo da moramo da prečišćavamo otpadne vode, ali pitanje je kako. Mi nemamo kritičnu masu stručnjaka koja može da se nosi sa tom oblašću bez obzira što smo sad dobili kineski kredit i treba da napravimo 70 postrojenja za prečišćavanje. Moramo da razmišljamo da to s jedne strane budu tehnologije koje zahtevaju malo energije, a s druge strane da iskoristimo sve ono što nastaje od otpadnih voda. Tako aktivan mulj možemo da koristimo za proizvodnju biogasa ili kao đubrivo”, rekao je Dalamacija.

    Govoreći o uticaju mini hidroelektrana na reke, on je kazao da takava postrojenja treba da se grade u delovima Srbije, gde nema nekog bitnog biodiverziteta.

    Izvor: 021, CINS

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE