Dr Radovanović za BIZLife: Zdravstveni sistem na IVICI KOLAPSA, moralo je brže da se reaguje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dr Radovanović za BIZLife: Zdravstveni sistem na IVICI KOLAPSA, moralo je brže da se reaguje

    Epidemiološka situacija u Srbiji polako se popravlja što se vidi iz broja novootkrivenih slučajeva, ali ne i broja hospitalizovanih i priključenih na respirator.

    Poslednje preduzete mere počele su da daju rezultate, a dalje kretanje trećeg talasa epidemije zavisiće od narednih mera Krizog štaba, ali i ponašanja građana, smatra epidemiolog u penziji i član Saveta udruženja Ujedinjeni protiv kovida prof. dr Zoran Radovanović.

    On je u intervjuu za BIZLife portal rekao da je naročito važno da se tokom predstojećih praznika građani uzdrže od proslave van porodičnog okruženja budući da je zdravstveni sistem na samoj granici kolapsa.

    – Kako ocenjujete trenutnu epidemiološku situaciju u Srbiji, i možemo li u narednom, kratkoročnijem periodu očekivati njeno smirivanje?

    Novootkrivenih bolesnika je manje nego ranije, tako da se situacija polako popravlja. To se još ne vidi iz broja bolesnika stavljenih na veštačku ventilaciju i iz broja umrlih, jer su se oni zarazili pre bar dve do četiri nedelje. Kretanje ovog, trećeg talasa epidemije zavisiće kako od mera koje preduzima Krizni štab, tako i od ponašanja građana.

    – Da li su poslednje mere dale očekivane rezultate, kako bi prema vašem mišljenju trebalo postupiti dalje da bi se suzbilo širenje bolesti? Privreda traži relaksiranje mera, da li bi to u ovom momentu bilo opravano i moguće?

    Mere koje su donete posle mnogo oklevanja počinju da daju rezultate. Da se reagovalo brže i energičnije, treći talas ni izdaleka ne bi uzeo ovako velike razmere. I privreda bi bolje prošla da se mislilo unapred. Važno je da sada ne dođe do prevelikog opuštanja. U redu je dozvoliti dešavanja iz oblasti kulture, ali prema ostalim zahtevima treba ostati tvrd.

    – Predstavnici Udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ upućivali su u više navrata apele i inicijative, da li su neke naišle na uvažavanje kolega i nadležnih?

    Predlozi udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida upravo su izražavali stav „izvođača radova“, odnosno zdravstvenih radnika iz „crvenih zona“.

    Oni su na ivici snaga i molili su da se preduzimaju energične mere, jer ih je Kovid 19 proredio i postavljali su pitanje ko će lečiti bolesnike. Saradnja sa nadležnima bila je manje uspešna. Uglavnom su prihvatili naš zahtev da ne šikaniraju potpisnike našeg julskog apela, ali oklevali su da odmah prihvate predložene mere. Doduše, neke od njih izglasavali su sa zakašnjenjem na sednicama Kriznog štaba, kada je postajalo jasno da nema drugog rešenja.

    – Smatrate li da je neophodna, odnosno potrebna mera potpunog zatvaranja i ako ne, koje mere bi sada u ovakvim okolnostima trebalo striktno poštovati?

    Policijski čas je ružan termin koji podseća na okupaciju, racije i upade u stanove. Taj pojam nije prepoznat u našim zakonima. Postoji, međutim, mera ograničenja kretanja za koju smo se zalagali u novogodišnjoj i narednoj noći. Ona ima smisla ako se primenjuje u sklopu drugih protivepidemijskih aktivnosti.

    – Zdravstveni sistem je preopterećen, imate li povratne rakcije vaših kolega kako se bore u tako složenim okolnostima, preti li, prema vašem mišljenju kolaps zdravstvenom sistemu?

    Zdravstveni sistem je na samoj granici kolapsa, a održava se jedino zahvaljujući ogromnom požrtvovanju lekara i medicinskih sestara. Ako bolesnike ne možete da lečite u mestu boravka, već ih transportujete stotinama kilometara daleko, ako ih sa obostranom upalom pluća držite mnogo sati u hodniku dok se ne isprazni neki krevet, ako one sa manje izraženom upalom pluća vraćate kući, ako su pred kovid ambulantama višečasovni redovi, uz pretrpanost koja omogućava rasejavanje zaraze i ako ste do krajnosti smanjili mogućnost da zbrinjavate obolele od drugih bolesti i stanja – jasno je da to nije normalna situacija.

    – Kada je realno očekivati vakcinu, odnosnu masovnu vakcinaciju i kako vidite da bi situacija u vezi toga mogla da se razvija? Mali broj građana je u dosadašnjim istraživanjima pokazao da je zainteresovan da je primi, kako to komentarišete?

    Ostajem pri svom letošnjem predviđanju da će do proleća jedan broj građana stavljenih na prioritetnu listu (stotinak ili par stotina hiljada njih) verovatno biti zaštićen, a da ostali ne treba da očekuju vakcinaciju pre kraja leta. Dodao bih da će ravnoteža između ponude i potražnje verovatno biti uspostavljena još kasnije. Budalastih priča o zaveri zlih i nesavesnih ljudi ima svuda, ali su kod nas naišle na plodno tlo.

    Treba očekivati da će taj skepticizam vremenom da popušta, uporedo sa uveravanjem ljudi da su u zabludi na ličnom primeru, drugim rečima, sve više ih je koji su sami oboleli, brinuli o obolelom članu domaćinstva ili postali svedoci obolevanja i umiranja od kovida 19 u svom okruženju.

    – Predstoje nam praznici, doček Nove godine, a samim tim  i potencijalni rizici za širenje infekcije, kakav je vaš savet, kojih mera je neophodno da se striktno pridržavamo?

    Razumno je da se ove Nove godine uzdržimo od proslave van svog porodičnog kruga. Problem je što je Krizni štab, čak i po svedočenju njegovih članova, izgubio ugled u velikom delu javnosti. Taj, uzgred sasvim očekivan, gubitak reputacije čini ovo telo uzdržanim. Tu su i težnja za populizmom i popuštanje pred pritiscima. Uz to, preporukama Kriznog štaba narod više mnogo i ne veruje. Upravo zato su lekari iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida apelovali na građanstvo sa svojim predlogom mera.

    – Kada se može smatrati da smo dostigli kolektivni imunitet?

    Nemoguće je dati tačan odgovor bez sprovođenja seroepidemiološke studije, što znači bez uzimanja krvi od reprezentativnog uzorka populacije Srbije.

    Pominje se da je u kontakt sa novim virusom korona došlo 20 odsto populacije, što bi značilo da je, bar privremeno, otporno oko 1.400.000 građana. Možda je tako bilo pre mesec-dva dana. Do sada zaraženih stanovnika Srbije po svoj prilici je više, ali ne toliko da broj zvanično registrovanih bolesnika (oko 300.000) treba množiti sa 10 ili 20, kako sugerišu neki članovi Kriznog štaba.

    Posebno je preterana gornja granica od šest miliona, jer već sa pet miliona mi bismo dostigli nivo kolektivnog imuniteta koji ne bi više dozvoljavao epidemijske erupcije čiji smo svedoci prethodnih dana i nedelja.

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: YT/Screenshot, Beta/Saša Đorđević, Beta/AP

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE