Zakon o rudarstvu donosi državnu kontrolu resursa
Vlada Srbije razmatraće konačnu verziju Nacrta zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, posle javne rasprave, koja je zakazana za 9. februar, saznaje RTS. Ministar Milan Bačević kaže da će zakon omogućiti državi da bude stvarni vlasnik prirodnih resursa i da ih u većoj meri kontroliše.
Poslednjih godina veliki broj stranih i domaćih kompanija traga za rudama i mineralima u Srbiji. Resorni ministar Milan Bačević obećava da novi zakon neće ugroziti njihov rad, već uvesti red u toj oblasti.
„Država želi da ima kontrolni paket u svemu, da ima 51 odsto u rudnicima, na prirodnim bogastvima. Dosta je bilo rasipanja prirodnog blaga“, ističe ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.
Zakon predviđa i veću rudnu rentu, ali se još ne zna da li će važiti i za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa. Srbija se Međudržavnim energetskim sporazumom sa Rusijom obavezala da ne diže rudnu rentu „Gaspromnjeftu“ dok traju investicije u NIS-u. U suprotnom, ulaganja bi bila manja.
„Ako ulažemo u prerađivačke kapacitete i istraživanja i proizvodnju nafte, Srbija će dobiti, dvostruko, trostruko više nego od povećanja rudne rente“, napominje generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.
Prema njegovim rečima, NIS će poštovati donete odluke. „Mi se sada oslanjamo na dogovor dve države na čemu zasnivamo sva svoja ulaganja“, dodaje Kravčenko.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović upozorava da je rudna renta od tri odsto mala i da je povećanje neophodno.
„Imajući u vidu odnose koje koje Srbija ima sa Rusijom bilo bi sasvim normalno da sednemo i da se dogovorimo da to bude u obostranom interesu“, kaže ministarka energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović.
Mihajlovićeva smatra da je interes zemlje da NIS dobro posluje, da ostvaruje profit i dividendu ali i da država dobije naknadu za korišćenje tog mineralnog dobra.
Ministar Bačević, ipak, smatra da zbog dva procenta, koliko bi se povećala rudna renta ruskom partneru, ne treba ugrožavati dobar Međudržavni sporazum.
„Postavlja se sada pitanje da li zbog niske rudne rente remetiti odnose koji su dobri ili treba zbog nje raskinuti ugovor da bi budžet bio puniji za ta dva procenta za koliko bi trebalo da bude viša nego što je po zakonu“, ističe Bačević.
Dugo zanemarivanje prihoda od rente
Prema njegovim rečima, rudna renta je niska ali tu je čitav niz drugih privilegija koje ni jedna druga država u Evropi nema. „Ja ne želim da te privilegije izgubimo zbog ta dva procenta koja su predmet interesovanja, zaključuje Bačević.
Kako kažu stručnjaci, Srbija je godinama zanemarivala prihod od rudne rente, koji može da bude veoma značajan za budžet.
„Rudna renta je među najnižim u regionu i ona neminovno mora da se poveća ali je na to trebalo misliti pre nekoliko godina kada su ti resursi ustupani stranim investitorima“, ocenjuje urednica magazina Biznis Radojka Nikolić.
Odluku o tome doneće Vlada. Treba imati u vidu da, čak i ako se promeni Zakon o rudarstvu, on ima manju snagu od međudržavnog sporazuma.
