Cene ruše sve pred sobom
Ceh kupovine na pijacama i u trgovinama tokom juna se nije mogao predvideti. Ko je u nabavku pošao sa budžetom od prethodne nedelje, morao je da „seče“ ili spisak ili gramažu. Tokom prvog letnjeg meseca u Srbiji su iz nedelje u nedelju poskupljivale sve vrsta mesa, voće i povrće, uvozni proizvodi, pa i ulje posle godinu dana „mirovanja“. A šta je tačno uzrok serijskih „udara“ hrane na kućne budžete, Ministarstvo poljoprivrede i trgovine će, kako je saopšteno, analizirati.
A u junu je, u odnosu na početak godine, prema podacima Ministarstva, ulje poskupelo od 2,47 do 11,74 odsto. Cena svinjskog mesa je porasla od 23,77 odsto do 29,78 odsto. Junetina je skuplja od 8,45 do 17,64 odsto, a piletina od 17,74 odsto do 26,13 odsto. Potrošačima se čini da su korekcije bile i veće.
– Na meso sada dajem sigurno 40 odsto više nego pre nekoliko meseci – žali se Beograđanka Ljiljana R. – Juneće meso je skoro 900 dinara kilogram i meni se čini da je ono najviše poskupelo. I svinjetina je skuplja. Vrat je pre nekoliko meseci, možda u martu ili aprilu, mogao da se kupi za 400 dinara. Sada je blizu 600 dinara, negde i 650. Cene povrća se konačno spuštaju. Paradajz je oko 100 dinara, a tikvica ima i za 30 dinara.
Od stručnjaka se ovih dana moglo čuti da je glavni razlog poskupljenja mesa rast cena sojine sačme. Kilogram sačme primakao se ceni od 51 dinar, bez PDV, a to je cena koja se ne pamti za ovu vrstu robe. U Ministarstvu trgovine pretpostavljaju razloge poskupljenja uvozne robe, ali ne i domaćih proizvoda.
– Povećana je cena određenog broja proizvoda viših stepena prerade što može da bude posledica promene kursa dinara u odnosu na evro zbog većeg učešća uvoznih sirovina – ocenjuje Vladimir Matović, državni sekretar u Ministarstvu trgovine.
– U slučaju proizvodnje zasnovane na domaćim komponentama, ekonomskog opravdanja za povećanje cena nema. Ministarstvo će i ubuduće, kao što se to radilo i do sada, u granici svojih ovlašćenja, u slučaju da samo tržište nije u situaciji da uspostavi ekonomski opravdanu ravnotežu, intervenisati kako bi otklonilo tržišne anomalije i zaštitilo, pre svega, najugroženije slojeve stanovništva.
Šećer manje koštao
OD početka godine pojeftinio je šećer između sedam i 8,26 odsto, dok su za oko 13 procenata niže i cene brašna. Cene dugotrajnog mleka su se kretale od plus 1,23 odsto do minus 13,91 odsto u zavisnosti od proizvođača.
Slično je bilo i sa kratkotrajnim mlekom, čije se cene u prvih šest meseci 2012. godine kreću od plus 0,8 odsto do minus 8,25 odsto.
Lakše, ali ne i jeftinije
Čokolada od 75 grama naoko izgleda isto kao i ona od 100, odnosno od 90 grama. Tek po otvaranju ambalaže primeti se da su kockice gotovo upola tanje. A cena odgovara težoj gramaži.
Kupci, kažu nadležni, nisu prevareni, pošto je na omotu čokolade jasno navedeno koliko grama proizvod zaista ima.
– Proizvođač u tim situacijama računa na navike potrošača, koji kupuju proizvod na koji su navikli, ne proveravajući deklaraciju – kaže za „Novosti“ Goran Papović, predsednik upravnog odbora Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Ovde nema prekršaja, ali ima obmane potrošača.
Smanjivanje gramaže, inače, nije nova pojava. Već smo se navikli da je zapremina jogurta i pavlake u čaši 180 mililitara, a ne dva decilitra. Kesica supe sada nije dovoljna da napuni četiri tanjira, pojedina pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom odavno nemaju pola kilograma.
– Kada je EU 2009. godine ukinula regulativu o standardnoj veličini pakovanja namirnica, tako da je mleko moglo da teži 0,9 litara, a čokolada 75 ili 90 grama, pojedini domaći proizvođači su odmah primenili nova pravila – kažu za „Novosti“ u Centru potrošača Srbije. – Naravno, problem nije u smanjenju pakovanja već u tome što je ambalaža ostala potpuno ista, tako da je potrošač doveden u zabludu da kupuje gramažu na koju je navikao.
Ipak, kada se proizvod upakuje u istu ambalažu, uz odštampanu manju gramažu, ali se prodaje po istoj ceni, postavlja se pitanje da li može da se govori o poskupljenju?
– U tom slučaju jeste reč o skrivenom poskupljenju proizvoda – naglašava Goran Papović.
