Sve više istraživanja i lečenja matičnim ćelijama

Lečenja primenom matičnih ćelija sve su učestalija u svetu, a stručni saradnik belgijske banke koja ima predstavništvo i u Srbiji „Krio sejv“ dr Mima Fazlagić smatra da je došlo do „prave eksplozije“ naučnih saznanja u toj oblasti i da je dobro što su stručnjaci iz Srbije uključeni u neka od kliničkih ispitivanja. Reč je o istraživanjima koja se odnose na obnovu srčanog mišića nakon infarkta i tkiva jetre matičnim ćelijama, kao i regeneraciji oka usled njegovog oštećenja ili povreda.

„Bankiranje“ matičnih ćelija u Srbiji je počelo je pre šest godina kada je postojala samo jedna privatna banka, a sada ih, kako je kazala sagovornica Tanjuga, ima osam. Od tada je u belgijskoj banci sačuvano oko 3.000 uzoraka iz Srbije, a prema njenim rečima do sada nijedan uzorak nije iskorišćen za lečenje, ali u drugim zemljama jeste.

Za one koje imaju bolesnog člana porodice čuvanje uzoraka u toj banci je besplatno, navela je dr Fazlagić. Ona je podsetila da se u svetu trenutno radi više kliničkih ispitivanja primene matičnih celija na različitim poljima regenerativne medicine. Navela je primer firme „Xelitis AG“ u Cirihu koja bi 2014. godine trebalo da počne komercijalnu proizvodnju srčanih zalizaka napravljenih tkivnim inženjeringom od sopstvenih matičnih ćelija pacijenata.

Fazlagićeva je rekla da je u toku ove godine najveći napredak zabeležen u oblasti pronalaska novih lekova koji sadrže matične ćelije namenjenje za lecenje i regeneraciju hrskavice kolena i kuka. „Očekivanja su da da će u narednim godinama od njih moći da nastanu novi organi ili da se oboleli organi regenerišu“, kazala je Fazlagićeva.

Ona je navela primere među kojima je i to da je pre nekoliko godina u Americi napravljen novi dušnik za dečaka koji je lečen od karcinoma, a u Italiji se sada „pravi“ novo lice za mladića koji je doživeo tešku saobraćajnu nesreću.

„Ono što je pre tri-četiri godine bilo naučna fantastika, danas je sve interesantnije i očekuje se veliki pomak u oblasti regenerativne medicine što je veoma važno budući da je reč o skupoj grani“, kazala je Fazlagićeva.

Ona je navela da je dobro to što su zahvaljujući našim stručnjacima koji rade u inostranstvu i lekari iz Srbije uključeni u mnoga istraživanja. Tako, na primer, tim stručnjaka iz Kliničkog centra Srbije učestvuje u ispitivanju regeneracije srca posle infarkta, a na očnoj klinici se obavlja terapija oštećenja oka matičnim ćelijama…

Fazlagićeva je takođe kazala da je otvaranje javne banke koje se planira tokom naredne godine i u Srbiji, ukoliko se obezbede potrebna finansijska sredstva, od velikog značaja budući da u svetu skoro da ne postoji zemlja koja nema javnu banku.

„Takve banke su napravljene da bi se uštedeo novac u zdravstvenom osiguranju, jer se onda matične ćelije ne moraju vaditi iz koštane srži, ako materijal postoji u javnim bankama“, rekla je ona.

Govoreći o načinu korišćenja matičnih ćelija, Fazlagićeva je objasnila da sopstvene matične ćelije imunološki potpuno odgovaraju osobi od koje su uzete, a posle toga, najveća verovatnoća je da će biti podudarne za rođenu braću ili sestre. Međutim, uvek se radi tipizacija jer postoji i mogućnost da čoveku odgovaraju ćelije od potpuno nepoznate osobe.

Fazlagićeva je najavila i da će 4. oktobra na Kongresu regenerativne medicine u Beogradu tim sa čuvenog Imperijal koledža učestvovati i predstaviti svoje metode u lečenju matičnim ćelijama, što će, kako je istakla, veoma koristiti našim stručnjacima.

Prva uspešna transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika je urađena 1988. u Parizu, kod deteta obolelog od Fankonijeve anemije. Davalac je bila novorođena sestra svom bratu, koji je danas zdrav čovek i ima svoju porodicu. Od tada je u svetu obavljeno više od 25.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika kao terapija za mnoge bolesti.

Postoje stručnjaci koji su sve više optimisti kada je u pitanje umnožavanje i lečenje matičnim ćelijama, pa se tako danas u najstarijoj bolnici u Milanu „Ospedale maggiore policlinico“ obavljaju najsavremenija klinička ispitivanja matičnih ćelija. U okviru bolnice postoji javna banka u koju se dnevno dopremi 20 uzoraka iz 21 ginekološkog centra u Italiji.

Direktorka fondacije za istraživanja u toj ustanovi dr Lorenca Lazari bavi se njihovim umnožavanjem, budući da se, kako kaže, zahvaljujući ostavljanju matičnih ćelija iz pupčanika uspešno mogu lečiti, odnosno reparirati čak i oštećena tkiva poput površinskih rana koje mogu dovesti do sepse.

Dr Lazari je osmislila njihovo umnožavanje kako bi postotak uspešnosti lečenja bio još bolji.