Umetnici uz glumce, menadžment gleda ka vlastima
Spor između glumaca Ateljea 212 i direktora Kokana Mladenovića i danas je u centru pažnje srpske kulturne javnosti.
Glumci su danas dobili podršku Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS), kao i velikog broja kolega iz drugih pozorišta, a menadžment Ateljea poručio da će se „dalja komunikacija i rešavanje ovog sramnog spora vršiti isključivo preko nadležnog organa“, Skupštine Beograda.
UDUS je saopštio da daje punu podršku zahtevima članova ansambla Ateljea 212 za smenu upravnika, odnosno za ostvarivanje osnovnog prava svakog glumca – prava na igru.
Problemi dramskih umetnika svih profila, ne samo glumaca, postali su poslednjih godina – zbog nepostojanja sistemskih zakona i primenjive zakonske regulative – „gorući problemi naše kulture“, ukazuje UDUS. „Samovolja upravnika pozorišnih kuća, sa jakim političkim i medijskim pozicijama, te otvoren prostor za zloupotrebe položaja i ovlašćenja, ostavljaju glumce, ali i ostale pozorišne poslenike, bez mogućnosti da na dostojanstven način odbrane svoju profesiju i lični i umetnički integritet“, piše u saopštenju.
Javnu podršku glumcima Ateljea uputile su kolege iz drugih pozorišta, a pismo solidarnosti potpisalo je 85 umetnika. „U vašim zahtevima prepoznajemo iskrenu želju da Atelje ponovo postane pozorište u kojem će se poštovati umetnici, pozorišna etika, specifičnost umetničkog stvaranja, a suspendovati autoritarnost i modeli ponašanja koji su duboko neumetnički, retrogradni“, ističe se u pismu.
Među potpisnicima su glumci Mirjana Karanović, Slobodan Beštić, Goran Jevtić, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Branislav Lečić, Zoran Cvijanović, Svetlana Bojković, Dragan Bjelogrlić…
Solidarnost su potpisom iskazali i reditelj Tanja Mandić Rigonat, dramaturg Božo Koprivica, kritičar Ivan Medenica, dramska autorka Milena Marković, reditelj Oleg Novković, kompozitor Isidora Žebeljan… „Atelje 212 nije upravnik niti je zgrada. Atelje 212 je šezdesetogodišnja tradicija hrama umetnosti, pozorišne etike i širokog spektra estetika, u čijem su stvaranju svoj doprinos dali najznačajniji pisci, reditelji, scenografi, kostimografi, kompozitori, gostujući glumci i, naravno, vaš ansambl koji se decenijama menjao i u kojem nikada nezadovoljstvo na relaciji umetnici-upravnik nije imalo današnje dimenzije“, ukazuje se u tom pismu.
Mladenović se nije oglasio lično, ali je medijima stiglo kratko saopštenje PR službe Ateljea u kojem se kaže da „menadžment pozorišta Atelje 212“ ne želi da učestvuje u „sramoćenju“ te kuće. „Zato smo odlučili da sve svoje argumente i dalje informacije potkrepimo dokumentacijom koju ćemo u najkraćem roku dostaviti osnivaču naše kuće, odnosno Skupštini Grada Beograda, kao i to da ćemo svu dalju komunikaciju i rešavanje ovog sramnog spora vršiti isključivo preko nadležnog organa, u ovom slučaju Skupštine Grada Beograda“, navodi se u saopštenju.
Glumci Ateljea koji traže smenu direktora obrazložili su juče novinarima svoj zahtev u 12 tačaka. Potpisnici zahteva – 25 od 33 člana ansambla (četiri su bila uzdržana i četiri protiv) radiće normalno do kraja sezone, ali neće sarađivati sa direktorom na novim projektima, a nadaju se da će tokom letnje pauze biti nađeno rešenje.
Uz kritike na račun direktora zbog samovolje, bahatosti i estradizacije, oni ukazuju da se Mladenović čim je došao, pre tri godine, postavio kao da je direktor fabrike pred stečajem.
Zahtev je još 4. juna većinom glasova prihvatio Upravni odbor tog teatra i uputio ga Skupštini grada kao osnivaču Ateljea.
Mladenović tada nije želeo ništa da komentariše, a na konferenciji za novinare 12. juna pohvalio se pozitivnim rezultatima poslovanja Ateljea. On je odbio da ulazi u polemiku na osnovu „pisma koje sadrži lične uvrede i klevete bez ijednog argumenta i konkretnog podatka“, a glumce je optužio da se deo njih ponaša kao da su slobodni umetnici, dok primaju plate stalno zaposlenih.
Stvar je sada svakako na Skupštini Beograda, odnosno na novom Sekretarijatu za kulturu, koji bi uskoro trebalo da bude formiran.
