Povratak beogradskim muzejima

Nadimak „grad zatvorenih muzeja“ Beograd je dobio tokom protekle decenije kada je većina njih bila zatvorena. U poslednje vreme, publika ima šta da vidi u muzejima koji rade.
 
Najveći beogradski muzeji su celu deceniju ili zatvoreni za publiku ili nemaju stalne postavke, ili su tek dobili svoj prostor. Uprkos tome, u muzejima koji rade publika ima šta da vidi, pa se čini da oni koji rade rade za pet drugih.
 
U crvenoj sobi Muzeja „Cepter“ izložena su dela dostojna časti velikih muzejskih kuća. I sve je tu – od same zgrade, stalne postavke do radova koji bi bili ponos i svetskim muzejima.
 
„Pratimo i nove tendencije, a zastupljeni su sve relevantne umetničke pojave u drugoj polovini 20. veka – od decembarske grupe, enformela, medijale, do pojedinaca koji su odista tvorili likovnu scenu“, ističe direktorka Muzeja „Cepter“ Ivana Simeonović-Ćelić.
 
Prostor termoelektrane na Dorćolu iz 1927. godine, korak po korak, osvaja Muzej nauke i tehnike. U prizemlju se, od pre nekoliko dana, nalazi Dečji muzej.
„Posedujemo glavni projekt arhitekte Borisava Podrepe za rekonstrukciju i dogradnju ovog prostora. Sa investicijom se stalo i Muzej nauke i tehnike je od pre dve-tri godine krenuo drugim putem u smislu da osposobljava deo po deo prostora“, kaže direktorka Muzeja nauke i tehnike Sonja Zimonić.
Muzej Nikole Tesle pravi je dragulj među muzejima. Deca ga stalno opsedaju, puna radosti i ushićenje kada zarone u Teslin čudesni svet.
„Prošle godine je samo 30.000 posetilaca prošlo kroz Muzej Nikole Tesle u Beogradu. To govori ne samo o popularnosti muzeja, već i o činjenici da je čovečanstvo tek sad spremno da prepozna Teslina velika dela“, ističe direktor muzeja Vladimir Jelenković.