Amsterdamski muzeji za 21. Vek
Virtuelna avantura na moru sa bitkama i olujama, nova „kutija za nakit“ za azijsku umetnosti i hajtek zgrada u obliku kade – najpoznatiji muzeji Amsterdama dobiće preko potrebno renoviranje da bi uhvatili korak sa 21. vekom.
Renoviranje tri najvažnija muzeja holandskog glavnog grada – Pomorskog muzeja, Rijksmuseuma i Štedelijk muzeja pozdravljeno je kao zora „novog zlatnog doba kulture“ i očekuje se da će svake godine privući oko 12,2 miliona posetilaca.
U nedavno otvorenom Pomorskom muzeju koji je smešten u 17-vekovno skladište, uzbuđena deca i njihovi roditelji poređali su se kako bi uživali u eksponatima koji su u interakciji sa kompjuterskim igrama i elektronskim simulacijama.
„Odlučili smo da redefinišemo muzej“, rekla je AFP-u portparol muzeja Kerstin Ruter. „Naš cilje je da svi učestvuju u priči sa inovativnim i interaktivnim prezentacijama“.
Zatvoren za javnost 2007. godine zbog renoviranja vrednog 75,5 miliona evra, muzej je od ponovnog otvaranja u oktobru posetilo oko 250.000 ljudi.
Izgrađena na doku amsterdamske reke Ij, zgrada iz 1658, predstavlja spomenik 17-vekovnom zlatnom dobu holandskih pomorskih dostignuća.
Osim replike u prirodnoj veličini 18-vekovnog broda holandske Kompanije Istočna Indija, što je glavna atrakcija, muzej sada ima i arsenal najnovijih spravica nabavljenih sa ciljem da privuku generaciju koja je više naviknuta na ajpedove nego na stare pomorske karte.
Jedna od najvećih, novih, atrakcija muzeja je „Putovanje po moru“ tokom koga posetioci mogu da „upoznaju“ 17-vekovnog holandskog admirala Mikela de Rujtera, osete strašne talase otvorenog mora i uživaju u bici sa piratima.
„Super je ovde. Sve izgleda tako stvarno a klinci uživaju“, kaže Sjak Hela, 50, koji je svoja dva sina doveo na izlet u Amsterdam.
Na drugom kraju grada, na čuvenom Trgu muzeja, nalazi se Rijksmuseum čije je renoviranje od 2003. koštalo 375 miliona evra.
Radnici su vredno radili kako bi najpoznatiji muzej u zemlji – dom Rembrantove fantastične „Noćne straže“ – pripremili za svečano otvaranje na proleće iduće godine.
Broj posetilaca od oko milion godišnje, podstakao je menadžment muzeja da ponovo razmotri postavku i izgled muzeja koji nije menjan od prvog otvaranja pre 127 godina.
A sa rastom kolekcije, gužva u muzeju bila je sve veća.
Unutrašnjost glavne zgrade zagušena je dvostrukim plafonima, odvojenim prostorima, instalacijama za kontrolu klime i kancelarijama.
„Rezultat toga je taj da je sve manje muzeja bilo korišćeno u prvobitne svrhe – izlaganje umetničkih dela i istorijskih komada“, kaže glavni kustops Tim Zedijk.
Jedan od novih dodataka Rijksmuseumu je Azijski paviljon nazvan „kutija za nakit“ koji se svojom morednom strukturom od stakla i sivog kamena lepo uklopio sa originalnom zgradom iz 1885.
Paviljon će biti dom kolekcija predmeta koje potiču još iz 2.000 pre nove ere i u njemu će biti izložebo 365 različitih predmeta za svaki dan u godini.
„Sa renoviranjem muzeja takođe smo i ponovo izmislili muzej i on će ići potpuno u korak sa 21. vekom“, rekao je generalni direktor Rijksmuseuma Vim Pijbes.
Nadomak ovog nalazi se još jedno gradilište i muzej – Štedelijk.
Zatvorena 2003. godine, zgrada je dom jedne od pet najvažnijih kolekcija moderne i savremene umetnosti i može se pohvaliti delima Anrija Matisa, Džeksona Poloka i Endija Vorhola.
Muzej je delimično otvoren 2010-2011 ali je ponovo zatvoren u oktorbu za finalno renoviranje kako bi bio u skladu sa zahtevima 21. veka, uključujući i prijem oko 500.000 posetilaca godišnje.
Stara zgrada iz 1895. potpuno je sređena i sada je u obliku čoškaste kade, što je bio poduhvat vredan 120 miliona evra. Veliko otvaranje ovog muzeja očekuje se na jesen.
„Morali smo da ispunimo standarde 21. veka“, rekla je direktor muzeja En Goldštajn. „Bio nam je potrevan prostor koji je zamišljen za interakciju sa publikom“.
Poslednje zlatno doba Holandije bio je 17. vek kada je ova zemlja uživala u ekonomskom prosperitetu i cvetanju kulture.
„Ponovno otvaranje muzeja označiće novo zlatno doba kulture Amsterdama“, rekao je gradonačelnik Eberhard van der Lan.
