Zlato 21. veka
Američki tehnološki giganti su itekako svesni značenja podataka za njihovo poslovanje, međutim, nemačka srednja preduzeća, od tog zlata ne profitiraju, pokazuje jedno istraživanje.
Podaci su svuda oko nas. Ali, oni se gomilaju u jednoj dolini u kojoj nisu nimalo neupućeni – Silikonskoj dolini. Ti podaci su skladišteni u ogromnim serverskim farmama tehnoloških giganata, na primer u Fejsbuku koji je aktuelno u središtu skandala oko prodaje korisničkih podataka, zatim Guglu ili Amazonu.
Ta koncentracija podataka u američkim preduzećima bi mogla postati problem za nemačka preduzeća koja kaskaju po tom pitanju. Jaz između svesti o tome da podaci predstavljaju zlato 21. veka i toga kako se nemačka srednja preduzeća odnose prema tome ne bi mogao biti dublji.
To je rezultat jedne studije koju je sproveo Commerzbank pod pokroviteljstvom Nemačkog udruženja trgovine na veliko, spoljne trgovine i usluga (BGA).
Navodi se da su gotovo sva preduzeća uvidela kako je važno pozabaviti se temom podataka i njihovog korišćenja. Međutim, mali broj njih se zaista s tim suočava. Samo osam posto preduzeća je u anketi navelo da sistemski prikuplja podatke, analizira ih i zatim koristi.
Pritom je više od polovine menadžera navelo kako sa zabrinutošću gleda na monopol tehnoloških giganata iz SAD. Jedna trećina te američke gigante, međutim, smatra izvorima za ideje i impulse.
Međutim, primena ideja bi mogla biti zakočena zbog jedne stvari koju je takođe na videlo iznela studija, a to je nedostatak stručne radne snage. Kako bi se podaci mogli pretvoriti u zlato, odnosno u preduzetnički uspeh, potrebno je na raspolaganju imati dovoljan broj analitičara podataka i IT stručnjaka.
„U Nemačkoj nam po tom pitanju nedostaje dovoljan broj stručnjaka i odgovarajućih smerova na fakultetima i u školama“, ističe Holger Bingman, predsednik BGA.
Četrdeset posto ispitanih preduzeća je navelo da zbog nedostatka stručne radne snage sa suzdržanošću pristupaju temi „Big Data“. Nedovoljna spremnost vodećih ljudi u preduzećima da tu temu usmere na pravi put takođe predstavlja problem.
Dalja prepreka je sigurnost podataka. Gotovo trećina preduzeća navodi da je najmanje jednom bila žrtva pokušaja prevare u digitalnom svetu. U to spadaju štete u IT sistemima preduzeća nastale kompjuterskim virusima poput „trojanaca“, ali i ciljani hakerski napadi.
Najveća briga preduzetnika je opasnost od hakerskih napada pri kojima su cilj uglavnom podaci.
„Mnoga preduzeća nemaju problem s tim da uvide o čemu se radi, nego zbog internih struktura još uvek nisu spremna na ogromni potencijal kompleksnih setova podataka“, sumira Majkl Ruter iz Commerzbanka rezultate studije.
Potrebno je, kaže on, pokrenuti buđenje svesti kako srednja preduzeća u Nemačkoj na međunarodnom tržištu ne bi kaskala za ostalima kad je u pitanju korišćenje podataka.
Za potrebe studije je Commerzbank ispitao gotovo 2.000 nemačkih srednjih preduzeća.
Izvor: SEEbiz
Foto: Pixabay
