Stari zanati - BIZNIS od koga se može živeti ili dodatni izvor prihoda?

20/10/2022 | 13:13

Stari zanati – BIZNIS od koga se može živeti ili dodatni izvor prihoda?

Tradicionalne veštine i stari zanati poput tkanja, pletenja, veza danas uglavnom važe za hobi, a samo najhrabrije žene odlučuju da se na to da rizikuju i upuste u preduzetničke vode, naročito u manjim mestima.

A kako da njihov marljiv rad bude priznat, vidljiv i ekonomski isplativ?

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži, upozoravaju poznavaoci prilika.

Tome u prilog govori činjenica da čak 92 odsto žena u takvim sredinama nema ni metar zemljišta u svojoj imovini.

Svakodnevni rad u domaćinstvu veći od prosečne plate

Neplaćeni rad koji žena svakodnevno obavlja znatno je veći i vredniji od prosečne plate u Srbiji, dok više od 60% njih je neformalno zaposleno – ili na crno ili na sezonskim poslovima.

Tri od četiri žene na selu nemaju adekvatnu naknadu za svoj angažman iako svakodnevno vode računa o domaćinstvu, brinu o porodici.

Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je nedavno održane konferencije “Žene kao nosioci ruralne ekonomije”.

Šta preduzeti da se takva statistika popravi?

Od pre nekoliko godina Etno mreža, krovna asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije organizovanih u zanatska udruženja i zadruge koje izrađuju autentične rukotvorine primenom tradicionalnih tehnika pokušala je da da doprinos tim ciljevima.

Tako je 2017. godine pokrenula inicijativu „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“ u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost s ciljem jačanja svesti javnosti o značaju očuvanja kulturnog nasleđa kroz ekonomsko osnaživanje žena, posebno onih na selu, koje se bave izradom autentičnih rukotvorina.

Etno mreža, radionica

Cilј Etno mreže je bio i da revitalizuju četiri tradicionalne tehnike: zlatovez, tkanje, pustovanje, necanje.

„Inicijativa je usmerena prema ženama koje su dugoročno nezaposlene i bez izvora prihoda iako imaju vredan zanat u rukama i promoviše rukotvorine kao diplomatski i poslovni poklon koji na upečatljiv način predstavlja Srbiju. Tokom prethodnih pet godina uspeli smo da obezbedimo više od 22.000 sati radnog angažovanja i tako obezbedimo izvor prihoda za stotine žena čiji rad je postao društveno priznat i novčano nagrađen“, kaže za BIZLife Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže .

Cilj da nezaposlene žene dođu do prihoda

Dodaje da su sproveli i obuke za desetine dugoročno nezaposlenih žena koje su svoje veštine usavršavale i kroz zanatske kolonije Etno mreže organizovane u Somboru, Pirotu, Inđiji, Loznici, Novom Pazaru i Staroj Pazovi.

Na stotine azbuka, tkanica, jeleka, ćilima i drugih proizvoda je uručeno stranim zvaničnicima i diplomatama kao protokolarni poklon sa obeležjima kulturnog identiteta Srbije.

Jovanović ističe da je važno da žene iz unutrašnjosti budu prepoznate kao važan ekonomski potencijal, koji zavređuje da bude cenjen i stavljen u službu lokalnog razvoja.

Etno mreža

Reč je o starim zanatima i tehnikama domaće radinosti koje u Etno mreži nastoje da otrgne od zaborava, vrate im ekonomsku i kulturološku vrednost i zainteresuju mlađe generacije da se kroz kreativne radionice uključe u očuvanje kulturnog nasleđa.

To su pre svega tehnika pustovanja – ručnog valjanja vune, zlatoveza, zatim tehnika izrade necane čipke i klečana tehnika u tkanju.

Obuke, radionice, digitalne veštine, šta je još potrebno?

Uz obuke u tehnikama, članice Etno mreže imaju podršku organizacije u dizajnu, pakovanju i marketingu proizvoda, kako bi na reprezentativan način predstavile svoju ponudu

Sada rukotvorine žena Etno mreže krase salone u državnim institucijama, ambasadama, hotelima visoke kategorije, što dodatno doprinosi njihovoj vidljivosti.

Pored veština koje poseduju u starim tehnikama, u okviru Etno mreže članicama su dostupni programi za razvoj poslovnih veština i obuke kako bi se osposobile da budu konkurentne na tržištu- radionice za pripremu projekata, promociju njihovog biznisa i proizvoda na društvenim mrežama, korišćenje Excel-a, kao i radionice za prodaju preko online platformi koje su bile sastavni deo nedavno okončanog projekta.

Radionica

Neplaćeni rad koji žena svakodnevno obavlja znatno je veći i vredniji od prosečne plate u Srbiji, statistika pokazuje i da tri od četiri žene na selu nemaju adekvatnu naknadu za svoj angažman iako svakodnevno vode računa o domaćinstvu, brinu o porodici.

„To je statistika koju moramo da menjamo. One poseduju dragocena znanja i konkretne veštine, i uz podršku institucija i društva bi mogle da naprave iskorak u pravcu jačanja svoje uloge, da svoj talenat unovče, da se i ekonomski integrišu u sredine u kojima žive i doprinesu boljem životnom standardu i svojih porodica i lokalnih zajednica“, kaže Jovanović

Nedostatak samopouzdanja i rodno nametnute uloge najviše utiču na žene da odustanu od ambicija i ostvarenja jednakosti.

Ipak mnoge su uporne u tome da rade ono što vole, nauče nove tehnike i ostvare dodatne prihode.

Jovanka Šovljanski i njena ćerka Svetlana iz Inđije, specijalizovane su za vez i zlatovez.

Nakon dugog niza godina brušenja zanata danas prave komade koje ministri u Vladi Srbije poklanjaju stranim zvaničnicima tokom protokolarnih poseta.

Jovanka Šovljanski je predsednica Udruženja „Etnodom Gorocvet“, a znanje prenosi svim ženama koje su zainteresovane da na ovaj način, čuvajući tradiciju, pokušaju i da zarade.

Jovanka Šovljanski sa ćerkom

Udruženje je postalo deo krovne asocijacije proizvođača rukovotvorina – Etno mreža uz čiju pomoć su kako kaže Šovljanski ona, žene iz Inđije do perfekcije savladale osnove tehnike tkanja, veza, zlatoveza.

Neke od članica sada rade kao edukatori u školama.

U ovom udruženju ima dosta mladih žena, a mnoge od njih osim da sačuvaju tradiciju, teže i da se osamostale i otvore svoje radnje.

Tehnike veza, Gorocvet

Nekima je pošlo za rukom da im to bude primaran biznis

Neli Pejčić iz Odžaka koja se bavi tkanjem i pustovanjem to je pošlo za rukom.

Obuku tkanja je završila u Zaječaru, a sada vodi Udruženje „Lenka“ u kome je još 11 žena, uglavnom većina u četrdesetim godinama, kao i dve penzionerke.

Poslednjih godina kaže, primetno je da sve više žena bavi tkanjem.

Tkanje ćilima, Udruženje Lenka

Nela se odlučila da konkuriše za sredstva preko Nacionalne službe za zapošljavanje i tako je otvorila radionicu, a sada najveći deo ćilima koje tka plasira na sajmovima gde ih prodaje ili se koriste za diplomatske protokolarne poklone.

Nela kaže da je zadovoljna jer radi ono što voli, i sama tako obezbeđuje sebi platu.

„Nema stresa, a obezbedim sebi platu koju bih imala da, na primer, radim negde u prodavnici, a ipak ovo njaviše volim da radim i tkanje je meni odmor, iako radim svaki dan. Nekada radim tri sata, nekad deset sati, ali svaki dan podrazumeva rad“, priča Nela za BIZLife.