Pomažem ti da bih te iskoristio
Da li je ljudskoj prirodi pre urođena sebičnost ili kooperativnost? Arijel Knafo (Ariel Knafo), profesor na Hebrejskom Univerzitetu u Jerusalimu, za „Scientific American“ odgovara na ovo pitanje: „Naučnici se još uvek nisu složili oko toga da li su ljudi u biti darežljivi ili pohlepni, ili da li su ove sklonosti proizvod genetike ili okruženja. Međutim, neki podaci govore u prilog tome da je ljudima urođena sklonost ka saradnji.“
Studije pokazuju da u prvoj godini života novorođenčad pokazuju empatiju prema drugima koji se nalaze u stanju uznemirenosti. U kasnijim stadijumima života mi sarađujemo sa drugima kako bismo postigli ciljeve i pomogli drugima kada im je pomoć potrebna.
Ipak primera sebičnog ponašanja ima na pretek. Skorašnja studija je koristila verziju klasičnog eksperimenta, „Zatvorenikove dileme“, koji ispituje ljudsku spremnost da lične i sebične interese ostavi po strani da bi postigao veće dobro. Pošto su razradili različite strategije i ishode, istraživači su došli do zaključka da sebičnost donosi veće pogodnosti nego saradnja. Međutim, na dugoročnom planu ljudi koji sarađuju prolaze bolje.
Čini se da ljudska priroda gaji kako prosocijalne, tako i sebične osobine. Genetske studije su napravile očigledan napredak kada je u pitanju identifikacija bioloških korena ovakvih osobina. Upoređujući rezultate ispitivanja rađenih na identičnim blizancima koji dele skoro 100 odsto gena i braće i sestara po ocu koji dele oko polovine zajedničkih gena otkrilo se da postoji značajan uticaj gena na ponašanja kao što su deljenje i empatija.
Kooperativno ponašanje se moglo najpre razviti među rođacima kako bi se nastavila genetska linija. Kako se komunikacija među ljudima razvijala, ovakva vrsta ponašanja se proširila i na ljude sa kojima nismo u krvnom srodstvu. Druga mogućnost se krije u pretpostavci da ljudi sarađuju kako bi u nekom trenutku u budućnosti mogli dobiti uslugu od osoba kojima su pomogli. Ako pogledamo sa još jedne, evolutivne strane, možemo doći i do pretpostavke da smo razvili kooperativnost jer je u plemenskom društvu bilo lakše preživeti ako svi zajedno rade za jedan cilj, za razliku od manjih nekooperativnih grupa.
Ipak, skoro nijedno ponašanje nije u potpunosti genetski uslovljeno, čak i među identičnim blizancima. Društvo, kultura i porodica igraju veliku ulogu u tome koliko ćemo biti otvoreni za saradnju.
Zašto je običnom čoveku bitno da zna ove podatke?
Mnoge potrošačke industrije prodaju svojih proizvoda zasnivaju upravo na ovakvim istraživanjima. Iako se na prvi pogled ne čini tako, podatak o tome u kojoj meri su ljudi kooperativni i kako ta kooperativnost stoji u odnosu na sebične sklonosti, određuje kakve ćemo PC igrice igrati. Zato se nemojte iznenaditi ako negde pročitate da je World of Worcraft zasnovan na jednoj ovakvoj studiji.
Izvor: Bizlife, Scientificamerican.com
Foto: Bizlife
Piše: A. M.
