Psiholog sa Harvarda otkrio šta nas najviše UDALJAVA od uspeha

Anksioznost, nelagodnost i promene su deo života, ali nisu neprijatelji. Tihi saboter uspeha je način na koji reagujemo na njih.

Psiholog sa Harvarda Luana Markes posmatrala je ovu borbu. Smislia je koncept o tome pod nazivom „psihološko izbegavanje“, zasnovan na 20 godina istraživanja i kliničkog rada.

Psihološko izbegavanje je svaki odgovor na uočenu pretnju koji donosi trenutno emocionalno olakšanje, ali ima dugoročne posledice.

Da bismo živeli ispunjen život, moramo naučiti da se suočimo sa svojim izazovima i strahovima. Evo tri uobičajena znaka psihološkog izbegavanja i kako se nositi sa njima:

Povlačenje

Ako ste se našli licem u lice sa lavom, vaš prvi instinkt bi mogao da bude bežanje. Ali u našem svakodnevnom životu, povlačenje je suptilnije.

Možda ćete pokušati da se povučete zbog anksioznosti tako što ćete popiti čašu vina, kažete da ste bolesni kada je najavljen veliki projekat ili prezentacija ili da propustite priliku za posao koji uključuje javni govor.

Povlačenje, uspeh (Pexels)

Šta da radimo umesto toga: Mnogo puta racionalizujemo svoje ponašanje u povlačenju. Mogli bismo reći: „Ne plašim se visine, samo ne volim roler koster“ ili „Niko neće primetiti da li prisustvujem“.

Da biste promenili svoje razmišljanje, identifikujte jednu misao ili strah, a zatim se zapitajte: „Koje podatke imam da podržim ovo?“ ili „Šta bi moj najbolji prijatelj rekao u ovoj situaciji?“ Empirijski dokazi do kojih dođete mogu vam pomoći da se izvučete iz tog štetnog načina razmišljanja.

Reagovanje

Uporno slanje tekstualnih poruka da biste dobili poslednju reč, dobijanje desetog mišljenja dok ne dobijete ono koje je u skladu sa vašim gledištem ili vikanje nisu preporučljivi.

Šta da uradite umesto toga: Prvi korak je da napravite pauzu, a zatim pristupite svojoj nelagodi radije nego da pokušate da je eliminišete.

Razmišljanje (Pixabay)

Ako dobijete zabrinjavajuću prognozu od svog lekara, na primer, i imate naviku da provodite sate tražeći alternativna objašnjenja na internetu, pokušajte da provedete minut ili dva sedeći sa svojom nelagodnošću.

Nekoliko puta duboko udahnite i pokušajte da imenujete senzacije u svom telu. Problem je možda i dalje prisutan, ali ćete imati trezveniji pogled i moći ćete da se nosite s tim.

Ostajanje na istom

To je sklonost da ostanete u neprijatnim situacijama, poput nezdrave veze ili posla koji iscrpljuje mentalno i fizički. Kažemo sebi da trenutna situacija nije „tako loša“ ili da će „sve uspeti“. Obično ostajemo kada izbegavamo neizvesnost promene.

Šta da uradite umesto toga: Identifikujte šta vam je zaista važno i svaki dan napravite jedan mali korak da biste krenuli u tom pravcu, piše CNBC Make It.

Ako cenite porodicu, organizujte vreme da se povežete sa svojim voljenima svaki dan. Ako imate kreativan san, napravite raspored kako biste mu se posvetili.

Čak i pet minuta pre nego što krenete na posao može napraviti razliku i biti katalizator za dugoročni rast i uspeh.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Pexels