NAJVEĆA inflacija kod nabavke sirovina u građevinarstvu – čak 46 %
Prema najnovijim podacima, u periodu januar-oktobar, inflacija se kada je reč o nabavci materijala i sirovina neophodnih za proizvodnju kreće između 25 i 46 odsto, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Dodaje i da je u Srbiji inflacija u nabavci sirovina i repromaterijala u proseku veća za oko 10 odsto od proseka Evropske unije.
Rajić upozorava i da se potencijalni strani investitori iz EU raspituju kakav će biti politički položaj Srbije.
Šta je najviše poskupelo?
Najveća je inflacija u građevinarstvu gde su inputi porasli za oko 46 odsto. Sledi poljoprivreda gde je skok 36 odsto, dok je u metalskoj i elektroindustriji inflacija od 25 odsto do 29 odsto. Kada se uporedimo sa sličnim kompanijama u EU, gde su ponegde subvencionisane cene energenata, u zavisnosti od toga svi ti troškovi rastu“, kaže Rajić.
Kod nas je inflacija u nabavci sirovina i repromaterijala u proseku veća za 10 odsto do 12 odsto od proseka Evropske unije.
„Kod nas se to mnogo više oseća i to brine sve one koji vode kompanije, jer opada njihova konkurentnost u izvozu. Njihovi finalni proizvodi će biti skuplji i teže će prodati na stranom tržištu. To nije jedini rizik, svi su zabrinuti kakvo će biti snabdevanje strujom u proizvodnji“, napominje Rajić.
Kad imate jednu kompaniju sa 50 zaposlenih, koja ima mesečne troškove do 70.000 evra, za zaposlene, za fiskalne i parafiskalne namete, ta kompanija ako ostane bez struje na par sati dnevno odmah je, kaže Rajić – u gubitku.
„Velika je briga da li će snabdevanje energentima biti stabilno ove zime. Treća briga je što se mnogi potencijalni partneri iz EU raspituju kakav će biti politički položaj Srbije i da li firme u Srbiji mogu da garantuju stabilnost i ispunjenje ugovora u slučaju da Srbija bude uvedena neka vrsta sankcija EU ili u slučaju da budemo izuzeti iz viznog režima, to su pitanja koja su često postavljali našim privrednicima na privrednim sajmovima u septembru i oktobru u Nemačkoj“, kaže on za N1.
Šta su još problemi?
Rajić kaže da bi trebalo smanjiti ukupno opterećenje zarada, jer to postaje veliko opterećenje. Naime, inflacija tera firme da bi zadržale zaposlene, da povećaju plate, a prihodi koje imaju se smanjuju.
„Produžili su se rokovi isporuke, lanci snabdevanja, duže čekate sirovine, duže isporučujete tu robu. Automatski , kasnije naplaćujete potraživanja, a kada firma ne može da naplati potraživanja, ona sada mnogo teže odlazi u banku, drugim rečima novac postaje skuplji, a sve će se to na kraju odraziti na cene finalnih proizvoda, koji će biti skuplji. A to će dodatno pogurati inflaciju. Naši dobavljači naglašavaju i da je ono što nabavljaju u inostranstvu, poskupelo 17 odsto, a ono što nabavljaju na domaćem tržištu 38 odsto. To pokazuje da je inflacija kod nabavne cene proizvoda kod nas skoro duplo veća nego u evropskim zemljama, razlozi su unutrašnje prirode i to je razlog što vlada mora da interveniše da smanji inflatorne pritiske, ako to ne učini inflacija će ići dalje“, ocenio je Rajić.
Izvor: N1
Foto: arhiva/Mreža za poslovnu podršku
