Roditeljima je ponekad teško da razaznaju da li je u pitanju jedna epizoda neraspoloženja ili je posredi neki ozbiljniji problem. Ponekad osećaju kao da su u jednosmernoj ulici, u kojoj su oni ti koji uporno pružaju ruku, a mladi je odbijaju. Najčešće, suština nije u odbijanju. Svaki adolescent zahteva drugačiji, individualni pristup, neizmerno strpljenje i razumevanje.

Anksiozni i depresivni poremećaji su poput nekog mita među starijim generacijama koje su sada u ulozi roditelja adolescenata. Današnja medicina objašnjava probleme koji u adolescenciji roditelja današnjih adolescenata „nisu postojali” i nudi adekvatna rešenja za njih. Postojali su, suočavali ste se sa njima, možda im niste znali ime ni rešenje. Roditelji roditelja nisu imali drugačije objašnjenje za stanje svog deteta, pa su mu dali jedno univerzalno primenjivo ime – „bubice”. Sam naziv sa sobom nosi dozu neozbiljnosti shvatanja i prihvatanja problema. Zato danas težimo da skinemo taj veo, maglu negativne konotacije koja se vije oko pojma posebnih psihičkih stanja u kojima se mladi nalaze.

Nekad će vam se učiniti da stres koji vaš adolescent oseća nije opravdan, „jer ga tek čekaju stresne godine”. Ali stres može imati uzročnike u svakodnevnim aktivnostima – školi, odnosima, brigama o budućnosti itd. Stres utiče na svakodnevni život mladih, a hroničan stres može dovesti i do ozbiljnijih poremećaja.

Ukoliko vaše dete pokazuje znake anksiozno-depresivnih poremećaja (nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, dugo ostajanje u krevetu, nevođenje računa o ličnoj higijeni, prestanak komunikacije sa bližnjima, nemogućnost uživanja u različitim aktivnostima, razdražljivost, pesimističnost i sl.), razgovarajte sa njim. Možda vaš tinejdžer neće sve reći iz prvog, drugog ili petog puta. Dopustite mu da se otvori svojim tempom.

Budite otvoreni da čujete problem

Tek kada čujete sve što vam može reći, ponudite pomoć – ne rešenje. Neretko dete nije ni svesno da problem postoji. Kroz razgovor pun razumevanja i strpljenja možete zajedno doći do nekih zaključaka.

Promovišite zdrav život

Ohrabrujte svog tinejdžera da se bavi sportom, šeta i uživa u aktivnostima u prirodi. Redovan i pravilan san je dobra osnova za razvijanje zdravih navika i stvaranje energije za izvršavanje obaveza. Pravilna ishrana, takođe, može doprineti kako fizičkom tako i mentalnom blagostanju.

Potražite pomoć

Ponekad se roditelji sami ne mogu izboriti sa svim teškoćama i izazovima koje nosi tinejdžersko/adolescentsko doba. Ukoliko procenite da je vama, a onda i vašem detetu, potrebna stručna pomoć – ne ustručavajte se i potražite je. Budite spremni na dugotrajnost tog procesa, ne gubite nadu i strpljenje. Ima svetla na kraju tunela!

Važno je da su i roditelji i mladi upućeni u ove teme. Stoga, posetite portal kompanije Galenika „Zdravo dvadesete!” na adresi dvadesete.rs, gde ćete pronaći tekstove koji će vas naoružati neophodnim informacijama za borbu sa svim vetrenjačama.