Ekstremne vrućine ugrožavaju naše mentalno zdravlje: Evo koje probleme izazivaju

Ljudi širom sveta ovog leta trpe velike vrućine i vlagu. Iako se ne može poreći da ekstremna toplota i vlaga mogu da budu fizički neprijatni, istraživanja sugerišu da takvi uslovi takođe mogu da utiču na mentalno zdravlje.

„Vidimo u čitavom spektru mentalnog zdravlja“ da ekstremi toplote štete mentalnom blagostanju, rekao je Nik Obradović, naučnik iz oblasti računarstva na Institutu Max Planck za ljudski razvoj i koautor studije iz 2018. koja je analizirala rizike za mentalno zdravlje usled klimatskih promena.

Studije su otkrile vezu između porasta temperature i niza problema sa mentalnim zdravljem, uključujući mentalni umor, agresiju i još veće stope samoubistava. Ova veza nije ograničena samo na skokove temperature, rekao je dr Obradović, već je prisutna i za ljude koji žive u područjima gde je konstantno vruće.

Naučnici tek treba da otkriju zašto je to moguće i da li sama toplota može da izazove promene u mozgu koje mogu dovesti do ovih efekata. Ali bez obzira na to, kažu stručnjaci, jasno je da je opresivna vrućina povezana sa lošijim mentalnim zdravljem.

Mozak, mentalno zdravlje (Pixabay)

Šta istraživanje kaže?

Dokazi sugerišu da „ekstremi temperature mogu uticati na sve, od vašeg svakodnevnog raspoloženja pa sve do verovatnoće da doživite akutnu krizu mentalnog zdravlja“, rekao je dr Obradović.

Jedna studija objavljena u JAMA Psichiatry u februaru, na primer, ispitala je medicinsku dokumentaciju više od 2,2 miliona odraslih koji su posetili odeljenja za hitne slučajeve iz 2.775 okruga širom Sjedinjenih Država između 2010. i 2019. Autori su otkrili da je bilo oko 8 procenata više u najhladnijim letnjim danima u odeljenju za mentalno zdravlje. Hitne posete zbog problema kao što su samopovređivanje, kao i zbog upotrebe supstanci, anksioznosti, raspoloženja i poremećaja šizofrenije,  stalno su rasli u skladu sa temperaturom.

Ovaj trend je „prilično ujednačen i za muškarce i za žene, za odrasle svih uzrasta i za ljude koji žive u svim delovima SAD“, rekla je Amruta Nori-Sarma, naučnica u Školi za javno zdravlje Univerziteta u Bostonu i autorka studije.

Leto, vrućine, mentalno zdravlje (Pixabay)

Povratak bolesti

Druga istraživanja su takođe otkrila da više temperature mogu privremeno da izazovu povratak simpotoma nakon oporavka kod ljudi sa bipolarnim poremećajem i da veća izloženost sunčevoj svetlosti može da poveća rizik od maničnih epizoda. Više temperature su takođe povezane sa smrću među ljudima sa šizofrenijom i drugim mentalnim zdravstvenim stanjima.

Podaci istraživanja 1,9 miliona Amerikanaca između 2008. i 2013. godine otkrili su da su u danima kada su temperature bile previsoke, ispitanici češće osećali manje radosti i sreće, kao i povećan stres, bes i umor, nego danima kada su temperature bile niže.

Šta se dešava u telu?

„Kada nam nije udobno, nismo u najboljem stanju“, rekao je C. Munro Kulum, klinički neuropsiholog u UT Southwestern Medical Center, u Dalasu. Neudobnost zbog toplote i energija koja je potrebna telu da se ohladi mogu smanjiti ukupnu otpornost. Dakle, uznemirenost, iritacija i bol postaju manje podnošljivi, rekao je.

Naša tela su takođe navikla na određeni osnovni nivo stresa, rekao je dr Martin Paulus, naučni direktor i predsednik Laureat Instituta za istraživanje mozga u Tulsi, koji je radio sa dr Obradovićem na njegovoj studiji iz 2018. godine. Kada telo pokušava da reguliše svoju temperaturu tokom toplotnog talasa, rekao je, to dodaje opterećenje i dovodi do više stresa i upale. Ljudi sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima mogu da budu posebno podložni dodatnom toplotnom stresu, koji može pogoršati njihove simptome, dodao je on.

Visoka temperatura, vrućine, mentalno zdravlje (Pixabay)

Što se tiče onoga što se dešava u mozgu tokom ekstremne vrućine, to je izazovno za proučavanje, rekao je dr Paulus. U laboratoriji možete da eksperimentišete sa načinom na koji mozak i ostatak tela izdrže nekoliko minuta ili možda sati visokih temperatura, ali to ne možete da radite danima, nedeljama ili mesecima u isto vreme – a ta duža izlaganja su zaista važna za razumevanje kako klimatske promene mogu uticati na nas na duži rok.

Mentalno zdravlje i toplota

Ali činjenica da je ova veza između toplote i mentalnog zdravlja toliko konzistentna kod ljudi širom sveta sugeriše da toplota čini nešto mozgu, rekao je dr Nori-Sarma. Neki istraživači su pretpostavili da toplota može izazvati neravnotežu u signalizaciji mozga ili upalu u mozgu. Ali druga istaknuta teorija je da toplota uzrokuje poremećaje sna, što zauzvrat može pogoršati simptome mentalnog zdravlja.

Tople noći značajno pogoršavaju san, naveo je dr Obradović.

„Iz velikog broja literature iz psihologije i psihijatrije znamo da su nedovoljan san, poteškoće sa spavanjem i nesanica veoma usko povezani sa pogoršanjem mentalnog zdravlja“, istakao je.

Spavanje, mentalno zdravlje (Unsplash)

Ostali potencijalni elementi u igri

Takođe ne možemo zaboraviti na klimatsku anksioznost, rekao je dr Paulus. Šumski požari i toplotni talasi, između ostalih vremenskih prilika, sve su češći i intenzivniji zbog klimatskih promena. Kako se globalno zagrevanje pogoršava, ekološka anksioznost može pogoršati druge simptome stresa, anksioznosti, depresije ili čak i simptome posttraumatskog stresnog poremećaja povezane sa katastrofom, kazao je on.

Određeni ljudi su takođe podložniji toploti od drugih. U svojoj studiji iz 2018. godine, dr Obradović i tim dr Paulusa otkrili su da su oni sa nižim prihodima iskusili lošije efekte na mentalno zdravlje od onih sa višim prihodima, a žene su imale lošije posledice od muškaraca. Kombinovano, otkrili su da je efekat toplote na mentalno zdravlje dvostruko lošiji za žene sa niskim primanjima nego za muškarce sa visokim primanjima.

Tokom toplotnog talasa nije uvek jasno kako da se zaštitite. Preporučljivo je da pazite koliko ste izloženi toploti, da ostanete hidrirani i da izbegavate vrućinu kada možete. Pažnja prema ljudima u vašoj zajednici je takođe moćna strategija koja se zanemaruje, rekao je dr Nori-Sarma, prenosi The New York Times.

To znači da „ljudi proveravaju komšije, prijatelje i porodice i uveravaju se da su svi u redu“.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta/AP, Pixabay, Unsplash