Zašto najbogatiji na planeti ulažu u akcije i obveznice, a Srbija u STANOVE?
Kada se spomene reč „investiranje“ prosečan stanovnik Srbije odmah pomisli na kupovinu stana. Kada istu reč spomenete nekom stanovniku u razvijenim ekonomijama zapada ili istoka prva pomisao će mu biti akcije i berza.
Naime, inspiraciju za današnji tekst je dalo najnovije godišnje istraživanje jedne renomirane švajcarske privatne banke u kojem je prezentovan način kako najbogatije porodice na planeti upravljaju svojim kapitalom. Anketa je obuhvatila 230 porodičnih fondacija koje u proseku imaju bogatstvo od oko 2,2 milijardi evra svaka. Priznaćete, prilično veliki i reputabilan uzorak od gotovo 500 milijardi evra imovine.
I odmah da srušimo zablude u Srbiji – bogati samo 13% svoje imovine drže u nekretninama dok čak 72% novca drže na berzi ili u različitim investicionim fondovima!
Berza, investiranje (Freepik)
Ovo je dijametralno suprotno istraživanjima koja pokazuju da prosečan stanovnik Srbije drži svoju imovinu gotovo isključivo u nekretninama i bankarskoj štednji dok tek 3-5% naših sugrađana ima investicije u akcije, obveznice ili investicione fondove.
Kada se detaljnije pogleda navedeno istraživanje ove švajcarske banke, vidi se da gotovo 55% imovine milijarderi drže u, po njihovim merilima, „tradicionalnim klasama aktive“ kao što su akcije, obveznice i keš dok je iznos od oko 45% od ukupnog bogatstva investiran u takozvane „alternativne klase aktive“ kao što su dominantno private equity i hedž fondovi ali i manjim delom nekretnine, robe, zlato i antikviteti.
Berza, investiranje (Freepik)
Podsećanja radi, private equity fondovi ulažu direktno u kompanije kupujući njihove udele ili cela vlasništva da bi ih restrukturirali radi podizanja efikasnosti poslovanja i potom prodali za višu cenu. S druge strane, hedž fondovi prikupljaju kapital od bogatijih investitora i plasiraju ga direktno na berzu gde uz pomoć kompleksnih trgovačkih strategija prave prinose u proseku 10-30% godišnje.
Da sumiramo strukturu imovine milijardera iz navedene ankete:
- 31% kapitala se drži investirano u akcijama;
- 19% u private equity fondovima;
- 15% u obveznicama;
- 13% u nekretninama;
- 9% u kešu;
- 7% u hedž fondovima;
- 6% u zlatu, robama i umetninama.
Kada smo apsorvirali investicionu strukturu najbogatijih ljudi na planeti, sada ćemo pokušati detaljnije da razmotrimo zašto oni prave superiornije prinose od prosečnog građanina Srbije.
Nekretnine
Gotovo trećinu svog bogatstva milijarderi iz navedene ankete drže u akcijama. Kada pričamo o godišnjim prinosima ove vrste imovine onda je najbolje da se okrenemo statistici i istoriji.
Naime, u zadnjih 100 godina, uključujući sve „najstrašnije ekonomske krize“ kao što su one iz 1929., 2000. ili 2008 godine, da ste uložili u 500 najvećih kompanija u SAD-u (indeks S&P 500) imali bi ste prinos od gotovo 11% svake godine uz preduslov da reinvestirate sve dobijene dividende!
Navedeni prosečan godišnji prinos od ulaganju u akcije je najmanje dvostruko viši od godišnjeg prinosa koji bi se ostvario kupovinom stana od 50m2 u beogradskom naselju „A blok“ i godišnjim rentiranjem (5,5%), uprkos nedavnom enormnom skoku iznosa rente uzrokovanog privremenom migracijom stanovništva iz Istočne Evrope.
Nekretnine, investiranje (Pixabay)
Prinos na akcijama smo izveli iz dugoročne istorijske statistike cenovnog kretanja 500 najvećih američkih kompanija što matematički ima najveću tačnost ali treba napomenuti i da iskusniji investicioni profesionaci i/ili fondovi prave dugoročne godišnje prinose od 10 do 30% na tržištu akcija.
Dakle, računica je matematički vrlo jasna – najkonzervativnije gledajući, ulaganje u akcije daje dva ili tri puta viši prinos od ulaganja u nekretnine u Beogradu!
A šta je sa obveznicama?
Pre detaljnije analize, treba naglasiti da imamo dominantno dve vrste obveznica – državne i korporativne. Kao što i samo ime kaže državne emituje država i svojom ekonomskom snagom garantuje za iste dok kroporativne emituju različite kompanije pa je rizik nešto veći ali i potencijalni prinos za njihove ulagače.
Država Srbija je zadnjih nekoliko godina prilično aktivna na tržištu obveznica. Godišnji prinosi dinarskih obveznica RS se trenutno kreću od 5,28% do čak 6,35% godišnje što je isto ili više od prinosa kojeg dobijamo kupovinom i rentiranjem stana u Beogradu (5,5%).
Kada je reč o evropskim dužničkim hartijama koje su denominovane u evrima, godišnji prinosi na obveznice koje imaju rok dospeća između 2 i 5 godina se trenutno kreću između od 2,5% do 3,8% sa tendencijom rasta. Napominjemo da su ovi prinosi nešto niži od Srbije jer je i niži ukupni ekonomski rizik zemlje.
Dolarske obveznice u SAD-u donose ulagačima prilično više stope prinosa. Kratkoročne hartije ročnosti do 12 meseci nose prinos od čak 5,4% dok one dugoročnije sa ročnošću od 2,5,10 ili 30 godina donose između 3,75%-4,75% godišnje trenutno.
Investiranje u obveznice (Freepik)
Dakle, iako se na prvi pogled čini da stanovi u Beogradu nose viši nominalni prinos od trenutnih prinosa na domaćim i inostranim obveznicama, nikako se ne sme izostaviti kontekst tržišta i rizika. Cene stanova u Srbiji se trenutno nalaze na svom vrhuncu i po većini parametara su precenjeni (rizik zemlje, odnos prosečne plate i cene kvadrata…) pa se u budućnosti može očekivati oštra cenovna korekcija dok su državne obveznice prilično „sigurna luka“ iza koje stoji ekonomska i poreska snaga države i u razvijenim ekonomija se smatraju bezrizičnim ulaganjem idealnijim od štednje u bankama.
Današnjim tekstom smo pokušali dati bar mali doprinos otvaranju investicionih prespektiva našim građanima apostrofirajući da masovna ulaganja u sektor nekretnina, ne samo što povlače sa sobom veliki rizik, nego i nose drastično niži prinos na njihovu imovinu.
Neki od najbriljatnijih investicionih umova današnjice sugerišu da bi idealan početnički portfelj ulaganja na berzi mogao biti miks između akcija i obveznica u srazmeri 50:50. Takođe, danas na raspolaganju ulagačima postoje i sjajni finansijski instrumente poput ETF-ova u čijoj podlozi se nalaze najrazličitije akcije, obveznice ili robe. Pojednostavljeno rečeno, ETF-ovi su gotovi investicioni portfelji koji su kreirani od strane najvećih svetskih investicionih kuća i koji se trguju na berzama širom sveta i čine proces investiranja maksimalno jednostavnim.
Svet investiranja nikad nije bio jednostavniji i bliži. Iskoristi sve šanse koje ti berza pruža i otvori trgovački račun kod licenciranog brokera #1 u Srbiji Tradewin24.com.
Izvor: Miroslav Radaković/Tradewin24.com
Foto: Pixabay/Freepik
