„Hajde da vidimo kako nove stvari mogu da nam pomognu u svakodnevnom životu i radu, umesto da od njih bežimo”, u intervjuu za novo izdanje magazina BIZLife govori izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić.

Da li će se postojeći i novi coworking prostor po nečemu razlikovati?

‒ Pored standardnog fiksnog stola, u novom prostoru sada možete da odaberete i pravu malu kancelariju, idealnu za timove od šest do osam ljudi. Shvatili smo da je to ljudima ponekad potrebno – da se fokusiraju na nešto kao tim, da se izdvoje i osame, ali zajedno. Sem toga, koncept je isti. I na Trgu Nikole Pašića je suština u kombinaciji slobode i posvećenosti, prostoru za saradnju i razmenu iskustva i ideja, salama zgodnim za raznovrsne događaje u kojima se stalno nešto dešava i sl.

ICT Hub je mesto za umrežavanje, povezivanje startapa sa korporacijama. Šta bi bili novi nivoi izgradnje i nadogradnje vašeg koncepta?

‒ To se i sami stalno pitamo. Bavimo se sobom, i kao profesionalci i kao ljudi, inače ne bismo mogli da se bavimo ni zajednicom ni klijentima. ICT Hub je i osnovan kao ideja o povezivanju, nadogradnji i izgradnji na osnovu potreba i promena koje uočavamo.

Načini saradnje korporacija i startapa stalno evoluiraju, a to pokreću, ponekad i diktiraju, i mogućnosti koje donose nove tehnologije. Sada je fokus na veštačkoj inteligenciji. Kod platforme OpenAI usvajanje korisnika je išlo mnogo brže nego kod bilo koje druge tehnologije. Sve to otvara mnoge strahove i pitanja: Ko će ostati bez posla?, Da li treba da menjamo način na koji razmišljamo?, Kako će to uticati na moj biznis?, Kako će uopšte izgledati rad u budućnosti?. Sve su to dobra pitanja i dobro ih je postaviti na vreme. Mnoge industrije će, svakako, biti primorane na promene.

U ICT Hubu pratimo na koji način će veštačka inteligencija menjati poslovne modele, to nam je posao. Znamo da to isto rade i kolege investitori na globalnoj sceni kada razmišljaju o svojim investicijama – pitaju se kako će veštačke inteligencije menjati te biznise. Ali to za nas nije suštinska nadogradnja, jer ta situacija danas više nije nova. Već smo naučili lekciju, hajde da vidimo kako nove stvari mogu da nam pomognu u svakodnevnom životu i radu, umesto da od njih bežimo. Nema razloga za strah, za otpor.

Ako govorimo o novim nivoima i nadogradnji onoga što radimo u Hubu, to se najpre nalazi u sve većem fokusu na čoveka, na potencijale pojedinca za rast i promene, na njegovu potragu za pravim mestom u ekosistemu. Svako ga može pronaći, uveren sam.

Vaš slogan je „Hajde da menjamo važne stvari zajedno”. Prema vašem mišljenju, šta ste uspeli da promenite na domaćem tržištu?

‒ Da ne zvučim neskromno, od početaka 2014. godine, prešli smo dosta velik put, i mi i tržište. Ljudi su tada mislili da je „startap” kredit koji dobiješ od banke. Teško je reći koliko smo doprineli mi, a koliko toga bi se desilo i bez nas. Danas je stepen povezanosti tradicionalnih i inovativnih kompanija prilično dobar, a tada nije postojao. Tu negde je, možda, naš najveći doprinos.

Kad smo počinjali, sama ideja o saradnji jedne velike domaće kompanije sa nekim malim startapom, timom kreativaca za koje nikada nisu čuli i čiji način rada i proizvod baš i ne razumeju – bila je prilično neobična. Danas se takve kompanije same uključuju u sistem startapa, kroz različite vrste podrške za inovacije. Mi smo tokom godina uložili baš mnogo rada i truda da do tog spoja dođe, da se sve mogućnosti takve saradnje iskoriste. I sami smo usput učili. Sada je normalno da se velika kompanija, u želji da obezbedi svoj rast ili održi relevantnost, okrene sceni startapa. Startapima je, takođe, normalno da ponude i prodaju svoj proizvod međunarodnim korporacijama kao prvom ili test klijentu. Svi dobijaju. Danas imamo sve, od zajedničkog kreiranja proizvoda do korporacije kao investitora, kupca proizvoda ili samog startapa. Korporacije koje razmišljaju strateški brzo uče o tome kakva očekivanja mogu i treba da imaju od te saradnje, šta mogu da pronađu eksterno. Time smo se mnogo bavili, a najvažniji deo toga je, naravno, edukacija ljudi, stvaranje takozvanih menadžera za inovacije.

U oblasti investicija scena je, takođe, neuporedivo bolja. Sada je domaćim kompanijama u najranijoj fazi dostupno značajno više izvora finansiranja. Mnogo smo se bavili time, povezivali, edukovali, zagovarali… Bavimo se i dalje. Tu je i naš Venture fond, naravno. Sada imamo, na primer, i sjajne mehanizme Inovacionog fonda. Država se više angažovala, pa sada nudi i poreske olakšice ljudima koji se bave inovacijama. Kroz programe otvorenih inovacija od strane korporacija, startap iz B2B segmenta može da pronađe partnera u korporaciji i da budu savršen spoj.

Uopšte, ljudi i biznisi poslednjih godina menjaju način razmišljanja, pa se, samim tim, i ekosistem stvara i raste, pa smo sve bolje i globalno rangirani, svet počinje da nas primećuje i shvata ozbiljno. Koliki god da je naš doprinos u tome, mi smo veoma ponosni.

Imali smo priliku da vidimo događaj „Start Me Up”. Koji je njegov cilj?

‒ „Start Me Up” je serija edukacija i povezivanja korporacija i startapa. Prilika za upoznavanje ljudi iz dva sveta, mesto gde će se povezati, prepoznati i videti jedni druge kao šansu za partnerstvo. Startapi nam dolaze da upoznaju korporacije koje već imaju spremnost za saradnju s njima, da saznaju više o modelima, čuju neka iskustva i dobre primere iz prakse. Veliki poslovni sistemi budu tu s istim ciljevima, ali i da, s druge strane, upoznaju konkretne startape i njihova rešenja. Svaki događaj ima tri formalna dela: razmena iskustava, tematski razgovori i speed dating i, na kraju, neformalno druženje. Jasno, krajnji cilj svega je da se ljudi s obe strane sretnu i ispričaju o svemu u odličnoj atmosferi. To je uvek najbolji katalizator dobrih stvari – i za ljude i za biznise.

U okviru projekta „Srbija inovira”, posredujete spajanju univerziteta, državnih institucija, inovativnih kompanija i startapa. Šta je plod tog delovanja?

‒ Kroz projekat „Srbija inovira”, koji je podržan od USAID-a, otkrili smo oblasti u kojima bi Srbija mogla da bude globalno prepoznata. To su četiri domena na koje smo se fokusirali: gejming, blokčejn, inovacije u poljoprivredi i medicini. Nismo te oblasti izabrali jer nam se dopadalo da se time bavimo, njih smo pouzdano otkrili kao najveće potencijale i uskoro ćemo otkriti i objaviti konkretan domen u kojem Srbija ima najveći potencijal. Sada su to naša četiri pilot-superklastera, oformljena oko najperspektivnijih tehnoloških oblasti u Srbiji. U oblasti gejminga radi se na povećanju izvoza i gejmifikaciji oblasti kao što su obrazovanje, umetnost, video-produkcija i virtuelne realnosti. Tim za web3 i blokčejn radi na tome da od Srbije stvori slobodnu zonu za najbolje inženjere iz celog sveta, da Srbija postane hab za razvoj inovacija. Pilot koji se bavi poljoprivredom usmerava najnovije tehnologije i digitalna rešenja radi povećanja prinosa i produktivnosti u tradicionalnoj poljoprivredi. Četvrtom pilot-projektu fokus je na transferu tehnologije i pozicioniranju Srbije kao regionalnog centra za razvoj inovacija u domenu zdravstvenih tehnologija.

Najvažnija stvar u vezi s ovim projektom jeste to što je hrabra ideja o superklasteru prepoznata u ekosistemu. Priključuju se ljudi, organizacije i kompanije, znanje i talenat traže svoje mesto i pronalaze ga, povezuju se i unapređuju stvari u oblastima koje smo naveli. To je sve što nam je i potrebno, jer znanja i talenta smo i znali da imamo, samo se tražio fokus. Da ga nismo pronašli, znali bismo gde je granica – brzo bismo naišli na nju. Ovako, sa strategijom i povezivanjem, ko zna gde je!

Značaj superklaster modela i njegove primene prepoznali su i naši partneri u USAID-u, pa je tako, tokom kratkotrajne posete Srbiji, gospođa Samanta Pauer, globalna direktorka USAID-a, posetila ICT Hub i to je bila sjajna prilika da upozna neke od najvećih inovatora u našem ekosistemu, od najuspešnijih srpskih kompanija i najbrže rastućih domaćih startapa do predstavnika naučnih institucija. Predstavili smo joj uspešne priče kao proizvod, rezultat ekonomske saradnje između SAD i Srbije, a koje su nastale upravo uvođenjem globalno dokazanog modela superklastera u ovaj region, što je najefikasniji put ka ubrzanju ekonomije zasnovane na inovacijama.