Kako gledamo na HEROJE: Zašto su ‘nesebični’ radnici profesionalno eksploatisani?

„Heroizacija“ određenih profesija ima ironične efekte na potencijal zarade njihovih radnika.

Većina ljudi bi bila saglasna da neke profesije izazivaju izvesno poštovanje. Veterani, vatrogasci, zdravstveni radnici i nastavnici obezbeđuju našu bezbednost, spasavaju naše živote i neguju buduće generacije. Nije ni čudo što ih označavamo kao „heroje“ – reč koja evocira snagu i nesebičnost koji su očigledni u svakodnevnim obavezama ovih poslova.

Ovakva osećanja su lepa, ali nedavna istraživanja sugerišu da je „oznaka“ heroja takođe puna beskorisnih pretpostavki o ličnim potrebama i ambicijama ovih radnika. Ljudi uglavnom pretpostavljaju, na primer, da heroji jednostavno ne mare toliko za stvari poput pravične nadoknade za posao koji obavljaju.

„Ovo je jasna zabluda u inferencijalnom zaključivanju i logici“, objašnjava Metju Stenli , postdoktorski naučni saradnik na Fuqua School of Business na Duke Univerzitetu u SAD-u.

Nastavnici (Unsplash)

Posledice na radnom mestu mogu biti ozbiljne. Stenlijevo istraživanje sugeriše da „heroizacija“ može da dovede do lošijeg primanja, a može i da navede druge da zažmure pred politikama koje rezultiraju lošijim uslovima rada. „Manje smo zabrinuti zbog lošeg tretmana“, kaže Stenli, „ako su ljudi koji se eksploatišu ’heroji‘“.

Mač sa dve oštrice

Stenli je bio inspirisan iskustvima zdravstvenih radnika tokom ranih faza pandemije Covid-19. Mnogi ljudi u njegovom društvenom krugu – uključujući njegovu suprugu – su se borili pod opterećenjem i smatrali su da im nije pružena podrška koja im je potrebna. „Političari bi izneli ‘etiketu heroja’ kao pohvalu i priznanje, ali se to činilo prilično praznim,“ kaže on.

Kao psiholog, Stenli je počeo da se pita da li bi sama ideja nesebičnog heroja mogla da doprinese da se njihove potrebe zanemare. Ako jeste, to bi uticalo na uslove u mnogim profesijama pored medicine. Radeći sa Aronom Si Kejem, profesorom na Fuqua School of Business, osmislio je seriju studija kako bi ispitao pretpostavke ljudi o „herojskim“ profesijama. Rezultat je nekoliko veoma intrigantnih radova, od kojih je prvi objavljen u Journal of Personality and Social Psychology prošle godine.

U svoja prva dva istraživanja, Stenli i Kej su potvrdili da ljudi veterane smatraju mnogo više herojima od prosečnog američkog građanina i da je to povezano sa percepcijom nesebičnosti i samopožrtvovanja.

„Ljudi o njima razmišljaju u neverovatno pozitivnom smislu: žele ih kao prijatelje, saradnike i komšije“, kaže Stenli. „Oni su tipična grupa heroja.“

Medicinska sestra, bolnica (Unsplash)

Psiholozi su zatim ispitali percepciju ljudi o poslovima koje veterani treba da traže nakon odlaska iz vojske. U različitim upitnicima, učesnici su pretpostavili da bi veterani bolje odgovarali ulogama koje uključuju usluge drugih – kao što su prikupljanje sredstava, bolničar ili kućna zdravstvena pomoć – nego na više plaćenim pozicijama koje su povezane sa većim sopstvenim interesom, kao što je npr. kao privatni bankar ili agent osiguranja.

Stenli i Kej su videli veoma slične odgovore kada je od učesnika zatraženo da razmotre koliko će se veterani uklopiti u određene organizacije. Naravno, subjekti istraživanja su pretpostavili da bi neko iz vojske bio pogodniji za posao u Habitatu za čovečanstvo – dobrotvornoj organizaciji koja pomaže u izgradnji domova za porodice sa niskim prihodima – u odnosu na multinacionalnu investicionu banku Goldman Sachs.

Ono što je najvažnije, istraživači su otkrili da jačanje stereotipa heroja povećava veličinu efekta. Kada su, na primer, učesnici videli logo sa natpisom „unajmite naše heroje“ pored svojih upitnika, na primer, još je veća verovatnoća da će podržati dobrotvorni rad za veterane.

Neki veterani možda zaista više vole manje plaćen posao koji uključuje služenje drugima, naravno – ali će postojati velike varijacije u ukusima ljudi. Stenli sumnja da bi ove osnovne pretpostavke mogle nepravedno da „gurnu“ pojedince u one profesije koje odgovaraju nesebičnom stereotipu.

Lako je zamisliti kako bi stereotip heroja mogao uticati na savete o karijeri koje dobijaju, na primer, ili na odluke poslodavaca o zapošljavanju, tako da imaju veće šanse da se upuste u ta zanimanja, a ne u druge industrije.

Otvoreni za eksploataciju

Drugi rad Stenlija i Keja je razmatrao načine na koje heroizacija može da podstakne eksploataciju na radnom mestu u mnogim različitim oblastima, kao što su podučavanje, medicinska sestra, socijalni rad i policija.

Učesnici su prvo zamoljeni da ocene da li je tipičan radnik u svakoj profesiji heroj, na skali od jedan (definitivno ne) do sedam (definitivno da). Zatim su morali da procene koliko je verovatno da će ta osoba dobrovoljno raditi dodatni dan bez ikakve nagrade. Kao što se i očekivalo, odgovori učesnika su bili u korelaciji. Kada su učesnici smatrali da je posao više herojski, imali su mnogo veća očekivanja da će radnici svoj slobodan dan žrtvovati besplatno.

Poslednji eksperimenti istraživača proučavali su protivljenje učesnika politikama koje bi štetile pravima radnika. Da li bi oznaka heroja smanjila ili povećala gnev ljudi na vesti o smanjenju plata nastavnika, na primer?

Da bi to saznali, psiholozi su dali tekst u kojem je detaljno opisana politika smanjenja školskih budžeta, a zatim su tražili od njih da se izjasne o svom stavu na skali od jedan (snažno protiv) do sedam (snažno podržavam). U nekim slučajevima, tekst je pratila crtana slika nastavnika obučenih u kostime superheroja; u drugima su videli običan tekst, piše BBC.

Posao, lekari (Unsplash)

Moglo se očekivati da će prirodno poštovanje koje imamo prema herojima smanjiti podršku za smanjenje plata – ali to nije bio slučaj. Zahvaljujući, očigledno, udruženjima sa nesebičnim altruizmom, učesnici su imali tendenciju da ispolje manje protivljenja politici kada su videli sliku nastavnika u pelerinama. „To je brutalno ironično“, kaže Stenli. „Zbog našeg poštovanja, mi imamo više tolerancije kada se prema njima postupa loše“.

Stenlijevi nalazi poklapaju se sa mišljenjima Niki Kredlend, medicinske radnice na odeljenju za kritičnu negu na Univerzitetu Hal, Velika Britanija. Ona tvrdi da narativ heroja može potkopati veštinu i obrazovanje njenih kolega.

„To sugeriše da radimo svoj posao jer imamo poziv i urođenu želju da pomažemo ljudima – ali to ne važi više samo za medicinske sestre nego i za mnoge druge profesije“, kaže ona. „I to ima negativan uticaj kada želimo da dobijemo odgovarajuću nadoknadu za veštine i stručnost koje imamo.“

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Pixabay