Dobila komad zemlje pa pokrenula biznis, sada podstiče i druge žene da ostanu na selu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Dobila komad zemlje pa pokrenula biznis, sada podstiče i druge žene da ostanu na selu

    Za Malinu Stanojević znaju sada već mnogi. Ne samo Pribojci, i meštani sela ove zlatiborske opštine. Za savete i pomoć pitaju je mnogi, naročito žene budući da je od 2012. na čelu Udruženja žena „Sačuvajmo selo”.

    Takođe je član Nacionalnog tima za preporod sela, inicijator brojnih projekata za zapošljavanje žena u ruralnim područjima, razvoj seoskog turizma, očuvanje tradicije.

    A kako je počela i kako je podstakla i mnoge druge žene?

    U razgovoru za BIZLife priča da je rođena u selu Donja Bela Reka, a da se kasnije preselila u Priboj. Radila je kao projektant elektroinstalacija u nekada čuvenoj Fabrici automobila Priboj, FAP-u. Imala je, kako kaže, posao kakav se  poželeti može.

    Na planini Ljeskovac, u zaseoku Jabuke kod Pribojske Banje Malina Stanojević našla je nakon završetka radnog staža svoju “bazu”.

    Ranije nije ni sanjala da će to parče zemlje uskoro postati njena budućnost.

    Kako je poreklom sa sela Donja Bela Reka, gde je odrasla i provela najlepše dane svoje mladosti  takve uspomene pokrenule su kod nje i nove ideje, pa je upravo ta emocija proradila nakon odlaska u penziju.

    “Razumevajući život u gradu gde sam radila i u poređenju sa životom na selu, shvatila sam da, ukoliko podignemo glas i raspakujemo sve probleme koje imaju nosioci najvećeg dela posla na selu- žene, možemo bar malo promeniti uslove i ambijent za ostanak i opstanak porodica na selu”, priča Malina.

    Zbog te ideje je registrovala poljoprivredno gazdinstvo I na imanju pokrenula aktivnosti oko formiranja udruženja “Sačuvajmo selo”.

    Sve više žena u udruženju

    Najpre je u tom poduhvatu bilo pet žena, ali je ubrzo taj broj porastao i sada ih je oko 80.

    “Od tog broja mnoge iz opravdanih razloga ne mogu da se uključe u punom kapacitetu i mi ih pomažemo koliko god možemo, jer kada deca odrastu ili druge okolnosti se promene one će se aktivirati više”, dodaje.

    Udruženje je do sada realizovalo 29 projekata i u toku je realizacija 30. koji nosi naziv Mladi za selo – selo za mlade kroz koji pokušavamo da mlade iz grada upoznamo sa životom na selu sa svim dobrim i lošim uslovima i da nam daju ideje šta bi njima bio uslov da žive na selu, ističe sagovornica.

    Za uzvrat oni seoskim domaćinstvima pokazuju svoje veštine iz digitalnih tehnologija i primena u seoskim uslovima.

    Kroz projekte smo se trudili da osnažimo položaj seoskih žena, kako materijalno tako i da utičemo kroz razne edukacije na promenu njihove svesti u pogledu praćenja novim trendova u društvu, porodici, proizvodnji, ljudskim pravima zaštiti životne okoline, očuvanju seoskih običaja i kulturne baštine kao i domaće radinosti, ističe Malina.

    Iz svake ove oblasti su postignuti veliki rezultati i brojne nagrade kao što su nagrada za posvećenost, medalja za Feminizam na seoski način, Blic žena, povelja za pouzdanost, nagrada za učešće kao izvođač pesama izvika na BEMUS-u..

    Malina Stanojević je pre dve godine zbog svog angažma dobila I nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja Udruženja poslovnih žena Srbije i to za doprinos razvoju ruralnog ženskog preduzetništva.

    Zaslužna je za mnoge projekte koji su poboljšali položaj i devojaka i penzionerki u selima i zaseocima s obe strane Lima.

    Malina priča da je udruženje kroz prva dva projekta počistilo dve divlje deponije i napravilo dva izletišta koja su u službi vise za posetioce iz grada ali i seoska domaćinstva.

    Projekte je finansirala TRAG fondacija i ta saradnja je dala vetar u leđa i preporuku da kroz program DELTA fondacije “ Zasad za Budućnost” podeli 14 plastenika I nabavi oprema za preradu voća I povrća.

    Kasnije su se ređali projekti koji su podržani od Australijske ambasade, Telekoma. NIS-a, UN WOMEN-a, SWG-a, Poverenika za ravnopravnost, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva Trgovine, turizma i telekomunikacija, dodaje.

    Digitalne veštine unapredile mnoge žene u seoskoj sredini

    Kroz tri projekta “Moj prozor u svet” žene su obučene za rad na kompjuterima, dobile lap topove i unapredile svoju digitalnu pismenost na viši nivo.

    Sada svaka ima svoj i-mejl, zna da napravi prezentaciju svog domaćinsta, koriste sve platforme za online komunikaciju, učestvu u online obukama.

    Koji su uslovi potrebni za povratak na selo?

    Kad je reč o sve češće spominjanom povratku na selo i stvaranju uslova, Malina kaže da su donosioci odluka I podsticaja za stvaranje primamljivih uslova za opstanak i ostanak u velikom kašnjenju I još uvek ne donose odluke koje bi odmah dale rezultate, a svakim danom kašnjenja problem će se rešavati sve teže.

    “Mislim na brojne olakšice za žitelje na selu kao na primer, oslobađanje plaćanja poreza za porodice gde živi tri generacije, plaćanja struje, raznih taksi, davanja porodiljskog dodatka za žene na selu, dečijih dodataka kao stimulansa zato što žive u selu bez obzira na druge uslove, infrastrukturni uslovi dostojni normalnom životu, zdravstvena usluga, uslovi za decu prredškolskog I školskog uzrasta i slično”, dodaje sagovornica.

    “Kad se zatvori škola, nema ni sela više”

    Ukazuje da kada se u selu zatvori škola, zatvara se i selo i da bi nadležni morali da rade na terenu, predviđaju i prilagođavaju programe sa uslovima terena, a ne kabinetskim radom i sa osobljem koje nikada nije bilo u selima.

    “Potrebno je da na terenu rade stručni timovi koji bi uradili istraživanja u kojim oblastima bi trebalo razvijati koje delatnost i koje bi bile najisplativije. Na taj način bismo prilično podjednako razvijali svaki deo naše države a ne samo veće gradove koji potroše ogroman novac za izgradnju infrastrukture za novodoseljene koji su napustili sela I svu kakvu takvu infrastrukturu kao i svoje kuće koje moraju da grade nanovo, umesto da se tim sredstvima stimulišu stanovnici sela i stvore uslovi za ostanak I sprečavanje da nam sela ostaju u korovu.”, zaključuje sagovornica BIZLife.

    VRTIĆ kao uspešan poslovni model: “Srećna deca sadašnjosti su uspešni ljudi budućnosti”

    Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

    Foto: Privatna arhiva

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE