CORPORATE INTERVJU: Melanija Pavlović, generalni direktor, „Baumit“

Ako imate domaćinski pristup poslovanju i ako vam je stalo da firma napreduje, a sa njom i ljudi koji rade u njoj, onda ste na pravom putu

Iako po struci arhitekta, generalna direktorka kompanije „Baumit“, odlučila se za donekle drugačiji poslovni put: spoj biznisa i građevinarstva. „Završila sam Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, po zanimanju sam diplomirani inženjer arhitekture. Ljudi obično imaju pogrešnu percepciju, pa misle da je arhitekta neko ko radi dizajn enterijera ili nameštaja, a to nije tako. Da biste se bavili arhitekturom morate imati široko znanje o građevinskim materijalima, sistemskim rešenjima za građevinarstvo, normativima, pratiti trendove, usavršavati znanje, nešto slično kao i lekari.
Po prirodi sam veoma komunikativna, volim rad sa ljudima. Projektovanje traži vreme i „četiri zida“, a mene su više interesovali građevinski materijali i izgradnja objekata u praksi. Kroz rad i upoznavanje različitih materijala bavila sam se sistemskim rešenjima za podove, fasade, hidroizolacijama, podnim grejanjem… Biznis zahteva znanja i iz ekonomije, tako da sam ja završila i drugi fakultet i stekla MBA diplomu „Kardif univerziteta“. Sa dve diplome, i velikim znanjem i iskustvom, kandidovala sam se da postanem generalni direktor austrijske kompanije Baumit, koja ima svoju fabriku u Aranđelovcu i prodajni centar u Beogradu“, kaže Melanija Pavlović.

Da li Vam je arhitektura pomogla na poziciji na kojoj se danas nalazite ili ste svoj stil rukovođenja gradili na neki drugi način?
Arhitekte su precizne, organizovane, planiraju, poštuju rokove, pa opet, nije samo to dovoljno da biste postali dobar rukovodilac. Rukovođenje zahteva i vreme i iskustvo, potrebno je da prođete određene situacije u poslovanju, da ste imali i uspone i padove i da ste iskristalisali šta umete i u čemu ste najbolji. Top menadžerska pozicija zahteva preuzimanje sto odsto odgovornosti. Šefovi i šerholderi od vas očekuju rezultate, ostvarivanje godišnjih planova i targeta. Vi ste tu da smanjujete troškove i zarađujete novac. Svoj stil rukovođenja sam gradila godinama i još uvek ga gradim. Čovek se uči dok je živ. Ako želite biti dobar top menadžer morate biti oštri, pravični, korektni, umeti da nagradite i motivišete tim. Vi ste ta karika u lancu koja pokreće sve.

Uloga proizvođača građevinskih materijala je veoma značajna jer je on tu da edukuje tržište i građevinare, o svetskim trendovima i novostima. Koliko i da li uopšte Srbija „kaska“ za okruženjem?
Naši građevinci i arhitekte su uvek pratili trendove tako da možemo reći da nismo u zaostatku. I investitori vrlo dobro znaju šta hoće, a šta neće. Svi oni godinama posećuju najvažnije evropske i svetske sajamske manifestacije iz domena građevinarstva. U eri digitalizacije sve je dostupno, informacije brzo putuju. Kako napreduje nauka i tehnologija, tako napreduju i građevinski materijali i sam sistem gradnje. Uloga materijala je veoma značajna, naročito u segmentima hidroizolacije, termoizolacije, fasada, stolarije i svega onoga što doprinosi energetski efikasnoj gradnji o kojoj se intenzivno govori poslednjih desetak godina.

Šta je ono zbog čega je Baumit specifičan na srpskom tržištu?
Prodajnu marku „Baumit“ čine dva koncerna u privatnom vlasništvu, „Wietersdorfer Gruppe“ i „Schmid Industrie Holding“, s tradicijom dužom od 115 godina. Dva austrijska vodeća regionalna proizvođača građevinskog materijala su 1988. sklopila ugovor o saradnji, sa ciljem zajedničke prodaje proizvoda robne marke „Baumit“, koje bi odlikovao visok kvalitet i jednostavnost obrade. Tako je nastao brend „Baumit“ što bi u slobodnom prevodu značilo „graditi sa ili gradimo sa“… „Baumit“ se razvio u jednu od najpoznatijih marki građevinskog materijala. U Srbiji „Baumit“ posluje od 2002. godine, a preduzeće je u stopostotnom vlasništvu „Wietersdorfer Baustoffe Beteiligungs GmbH“ sa sedištem u Klagenfurtu. Početkom 2006. „Baumit“ u Srbiji započinje i proizvodnju u vlastitoj fabrici u Aranđelovcu. Od nastanka Evropske unije i pristupanja Austrije EU, „Baumit“ više ne poznaje granice, a proširenje Unije dodatno i znatno povećava prilike i mogućnosti. „Baumit“ je trenutno svojim proizvodnim i trgovinskim filijalama zastupljen u više od 28 zemalja srednje, južne i istočne Evrope. U protekle tri godine na ovim prostorima investirali smo u tri proizvodna pogona: u Rakovici u BiH, u Sežani u Sloveniji i u Aranđelovcu u Srbiji. Ovim poslovnim potezom postigao se cilj približavanja materijala komitentu, skraćivanja roka isporuke i omogućavanja dostupnosti svih materijala iz našeg prodajnog asortimana. Ciljevi u daljem poslovanju i razvoju „Baumita“ na ovim prostorima su kao u Austriji, dakle postati broj 1 u svetu građevinskih materijala.

Kakvi su dalji planovi kompanije za napredovanje na ovom tržištu?
Planovi su ambiciozni i realni. Kompanija „Baumit“ ima odličan i motivisan tim. Ako bismo se vratili par godina unazad kompanija je poslovala negativno i prošla je kroz turbulentan period. Kompaniju sam preuzela 2015. sa negativnim bilansom, prošla godina je bila godina stabilizacije, a ova intenzivnog rasta. Ako imate domaćinski pristup poslovanju i ako vam je stalo da firma napreduje, a sa njom i ljudi koji rade u njoj, onda ste na pravom putu. Diletantski pristup poslovanju nikada ne donosi rezultate u praksi.
„Baumit Serbia“ na tržište plasira brendove „Baumit“ i „Kema“. „Baumit“ je prepoznatljiv kao fasadni brend na srpskom tržištu dok je „Kema“ građevinska hemija prepoznatljiva po hidroizolacijama, lepkovima za keramiku, brzovezujućim cementnim košuljicama, ferobetonu, epoksidnim podovima, zaštiti betonskih konstrukcija… Planiramo velike investicije u našu fabriku u Aranđelovcu, samim tim i rast i dalje širenje na lokalna i regionalna tržišta. „Baumit“ je broj 1 brend u Austriji i Nemačkoj i naravno da imamo želju i ambiciju da se pozicioniramo među pet najuspešnijih proizvođača u Srbiji u svom segmentu.

Ekološka svest srpskih građevinaca

Pojam „zelena gradnja“ je sve prisutniji, ali nije najjasniji. Profesionalci i stručna javnost znaju šta podrazumeva zelena gradnja, ali je tržište svakako potrebno konstantno edukovati. Prema Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, od 30. septembra 2012. godine svi novoizgrađeni objekti, kao i oni na kojima se vrši više od 25 odsto rekonstrukcije, moraju posedovati energetski pasoš. Ovi pasoši će doprineti poboljšanju tržišta nekretnina i kvalitetu gradnje, ali će biti potrebno još vremena da bi sve ovo u praksi zaživelo. Srpski građevinci i investitori sve više vode računa o gradnji energetski efikasnih objekata, uštedi energije i produženju roka trajanja objekata.

Izvor: BIZLife magazin

Piše: Sergej Vasić