„Blago kneževskih grobova“ za Dan muzeja
U atrijumu Narodnog muzeja Srbije u utorak, 10. maja, povodom dana te institucije biće otvorena izložba „Blago kneževskih grobova“, izjavila je Tatjana Cvjetićanin, direktorka nacionalnog muzeja, koji je od 2003. godine zatvoren zbog rekonstrukcije koja još nije ni počela.
„Nakon više od tri godine odsustva iz zemlje najznačajnije otkriće sa kraja 6. i početka 5. veka pre nove ere, veličanstveni krater iz Trebeništa, prvi put nakon treće konzervacije moći ćemo da vidimo u novom sjaju“, kazala je Cvjetićanin.
Posle izložbi u Rimu i Padovi, remek delo, čuveni krater iz Trebeništa vratio se u Beograd i nakon rekonstrukcije izgleda potpuno neverovatno, stručnjaci će primetiti u čemu je razlika a publika će videti kako treba da izgleda predmet koji se dobro održava i čuva u dobrim uslovima, kazala je Cvjetičanin.
Ona je dodala da se, zahvaljujući tome što su mnogi naučnici učestvovali u konzervaciji, došlo do novih podataka o njegovom potencijalnom poreklu, o tome će za širu publiku govoriti gošće iz Italije koje su učestvovale na konzervaciji.
Izložbu „Blago kneževskih grobova“ publika će moći da pogleda i u osmoj Noći muzeja 14. maja.
Zbog rekonstrukcije, Narodni muzej je zatvoren za javnost od 2003. godine a radovi još nisu na pomolu. Na mestu direktora muzeja već osam godina, Cvjetićanin kaže da dijalog nikada nije prestajao ali je veliki problem jer je to kapitalni projekat koji ne zavisi samo od Narodnog muzeja, ministarstva kulture ili kulturne javnosti.
„Restauracija i funkcionalna rekonstrukcija koju smo mi želeli kako bi se dobilo što više prostora, u početku je bila ambiciozna, novim projektom Vladana Lojanice krenuli smo u umanjenje ranijih zahteva, sa tadašnjim limitom od 20 do 25 miliona evra koji su se pominjali u javnosti, došli smo do toga da je projekat izabran krajem prošle godine a još nema njegove prave razrade, čeka se da glavni izvođački projekat uđe u budžet za ovu godinu“, kazala je Cvjetićanin.
Ona je istakla da je došlo do zastoja, da to pitanje treba što pre da se razreši kako bi se nastavio rad na projektu, počela priprema za izvođenje radova, podizanje skela i konačno pokazalo da ova zemlja ozbiljno pristupa pitanju ustanove koja govori o nacionalnom identitetu.
Cvjetičanin je kazala da se u Narodnom muzeju nadaju skorom razrešenju dugogodišnje mučne situacije i dodala da premijera Mirka Cvetkovića, koji je pre par meseci, kako je navela, rekao da će deo sredstava od prodaje „Telekoma Srbija“ ići Narodnom muzeju, „drži“ za reč.
Prema njenim rečima, sredstva države nisu jedina na koja muzej računa, pošto postoji volja dobrovoljnih fondova, te da se nada da će se završetkom radova na dva velika projekta Narodnoj biblioteci Srbije i Kinoteci otvoriti prostor za rekonstrukciju koja se već dugo čeka.
„Zatvaranjem stalne postavke u Narodnom muzeju svi smo izgubili, mlađe generacije ne shvataju da mi na Trgu Republike imamo veličanstvene stvari, galeriju nacionalnog slikarstva i evropske umetnike, mi nismo zatvorili muzej, idemo u obdaništa, škole, putujemo sa našim izložbama ali to nije neposredan, autentični susret sa predmetom u pravom ambijentu“, rekla je Cvjetićanin.
