Jeftina nafta prepolovila profite svetskih naftnih kompanija
Prema nedavno objavljenim finansijskim izveštajima za treći kvartal ove godine, naftne kompanije u svetu beleže znatno slabije rezultate u poslovanju u odnosu na prethodne godine. Glavni razlog je pad cene sirove nafte u proteklih godinu i nešto dana.
Ako se uzme u obzir da je prosečna cena nafte tipa brent, tokom tri kvartala u 2014. iznosila 106,56 dolara po barelu, a u istom periodu ove godine svega 55,31 dolar po barelu, što je 48 odsto niže, jasno je što su naftni giganti posegli za nepopularnim merama – smanjivanjem ili odustajanjem od investicija i otpuštanjem radnika.
Svetski gubitaši
Neto gubitak zabeležili su Statoil – 3,3 milijarde dolara, Conoko Phillips – 980 miliona dolara, italijanski Eni – 361 milion evra.
Royal Dutch Shell je ostvario najveći kvartalni gubitak u poslednjih 16 godina. Sa jednom milijardom dobiti u prvih devet meseci ove godine, ova najveća evropska naftna kompanija ima pad pad neto dobiti od čak 93% u poređenju sa devet meseci 2014. godine.
Neto profit British Petroleuma je niži za 40%. Za 9 meseci ove godine, neto profit iznosi 1,8 milijardi dolara, a u istom periodu 2014. godine bio je 3 milijarde dolara.
Francuski Total je u ovom periodu zabeležio pad dobiti od svega 16 odsto – umesto 10 milijardi dolara dobiti koliko su ostvarili u prvih devet meseci prošle godine, ove su zaradili 8,4 milijardi dolara. To im je omogućilo da realizuju visok nivo investicije u vrednosti od 16,6 milijardi.
I najveći američki proizvođač nafte Exxon Mobile je u trećem kvartalu zaradio 47 odsto manje nego u istom periodu prošle godine – 4,24 milijarde dolara.
Kriza nije zaobišla ni kinesku energetsku državnu kompaniju PetroChina, ćerku kineske nacionalne korporacije CNPC, koja se kotira na berzama Njujorka, Hong Konga i Šangaja. Neto dobit je pala 3 puta u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 4,8 milijardi dolara. Ova kompanija je u prva tri kvartala ove godine povećala obim proizvodnje nafte za 3,3 odsto i gasa za 4,3 odsto. U isto vreme, povećala je i obim prerade za 1,2 odsto.
Niko nije imun na probleme
Naftna kriza, naravno, prelila se i na područje našeg regiona. Hrvatska INA ostavila je neto dobit od 47,4 miliona evra, što je za 38,4 odsto manje u odnosu na isti period 2014. godinu
Ni NIS nije ostao imun na probleme koje potresaju sve kompanije u sektoru, ali je zadržao profit, čak i zabeležio rast neto dobiti u trećem tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle godine. Ova kompanija je u trećem kvartalu 2015. godine ostvarila dobit od 6 milijardi dinara, što je za 45 odsto više u odnosu na isti period 2014.
Poredeći rezultate devetomesečnog poslovanja ove i prošle godine, NIS je smanjio neto dobit na 10,9 milijardi dinara, što je za 48 odsto manje, koliko i iznosi smanjenje cene sirove nafte.
U prvih devet meseci 2015. godine za finansiranje investicija NIS je izdvojio 18,95 milijardi dinara, od čega najviše u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. NIS je u trećem kvartalu, u avgustu ove godine, isplatio i dividendu u ukupnom iznosu od 7,64 milijardi dinara, što je 25 odsto neto dobiti kompanije u 2014. godini, kako je utvrđeno dividendnom politikom kompanije.
Posledice krize
Ova dugotrajno niska cena nafte, uticala je na brojne promene u poslovanju naftnih kompanija. Tako je rafinerijska delatnost postala isplatljivija imajući u vidu niske ulazne cene sirovine, pa rafinerije mogu prerađivati znatno jeftiniju naftu i ostvariti veće profite na gorivu.
Mnoge naftne kompanije smanjuju investicije i otpuštaju radnike. Na primer, Chevron, čija je zarada u trećem kvartalu ove godine pala na 2 milijarde dolara u odnosu na 5,6 milijardi dolara koliko su zaradili u istom periodu prošle godine, odlučio je da smanji investicije za 25 odsto i u naredne dve godine otpusti 6 do 7 hiljada ljudi, ili čak, 10 odsto personala. U istom periodu, Statoil planira da smanji broj radnika za oko 2000 ljudi.
Royal Dutch Shell je zaustavio istraživanja na Aljasci i u Kanadi. Britiš Petroleum je zbog pada dobiti smanjio investicije, tako da će umesto 24 ili 26 milijardi dolara, u kompaniju biti investirano 19 milijardi dolara. Conoco Phillips je morao da napusti jednu bušotinu u Meksičkom zalivu, kao i da otpiše obezvređenu imovinu i uđe u restrukturiranje.
Interesantno je i da uporedo sa trendom smanjenja zarada ili gomilanjem gubitaka, naftne kompanije istraju u isplati dividendi, ili ih čak, povećavaju. Stručnjaci objašanjavaju ovu meru strahom menadžmenta da će investitori u slučaju smanjenja dividende oboriti cenu akcija. Zato, na primer, Exxon Mobile najavljuje povećanje kvartalnih dividendi uprkos gubicima koje su pretrpeli ove godine. Njegov primer slede svi vodeći proizvođači nafte, kao što su British Petrolum, Statoil i Conoco Phillips.
