Hrvatski marketi i dalje bez srpskih brendova
Srpskih proizvoda na policama hrvatskih supermarketa još uvek je izuzetno malo, a retko koja trgovačka marka uživa popularnost kod hrvatskih kupaca. Konzum prodaje Jaffu, Rubinov vinjak, Ždrepčevu krv i keks iz Baninija.
Za razliku od hrvatskih proizvoda u Srbiji, koji su tamo godinama i mnogi ih prihvataju kao „domaće“, većina hrvatskih kupaca i ne zna koji su proizvodi iz Srbije, pa čak i kada se naviknu na njih.
U velikim trgovačkim lancima, od hrvatskog Konzuma do lanaca koje su otvorili Austrijanci i Italijani, u prvom planu pre svega proizvodi iz Hrvatske i Evrope. Iz regiona, pre svega iz Srbije, nema previše proizvoda.
Da bi videli kako stvari stoje sa srpskim proizvodima, u obilasku dva velika Super Konzuma u Zagrebu, prodavnice koje nude brojne proizvode, samo na odeljenju gde se prodaje keks, ima proizvoda iz komšiluka. Jaffa keks iz Crvenke izložen je ravnopravno u konkurenciji sa ostalima, ali je i najskuplji, pišu Novosti.
Sve najvažnije i ono što se najviše kupuje hrvatskog je porekla, a prevladavaju proizvodi iz K plus linije domaćina, Agrokora.
Dok proizvod iz Crvenke košta nešto više od evra, Krašov keks je jeftiniji za 25 centi, K plus za 40 centi, a najjeftiniji je iz Agrokomerca koji košta svega 50 centi, dvostruko manje od onog iz Srbije.
Uvoznik srpskih proizvoda koji se nude u Konzumu je upravo ta kompanija iz sastava Agrokora, pa se može naći na policama i Pionirov keks Lovely za jedan evro, koliko koštaju i išleri sa eurokremom.
U ponudi su i razni proizvodi Baninija iz Kikinde, „voćni poljupci“ ili „nežne simpatije“, a cena je takođe oko evra, što odgovara i konkurentskim proizvodima.
U bogatoj ponudi vina je i Ždrepčeva krv Vinoprodukta iz Čoke, a cena butelje je nešto manje od četiri evra, što ide u red jeftinijih vina koja su nude u Konzumu.
Slično je i sa Rubinovim vinjakom koji košta 8 evra, dok je cena onog iz Zvečeva 12 evra, a najjeftiniji je od hrvatskog proizvođača i košta za deset centi manje od Rubinovog.
Hrvatska kao nova članica Evropske unije i dalje nije previše raspoložena za konkurenciju iz regiona, pa se mnoge kompanije iz Srbije žale da i dalje nemaju pravi pristup hrvatskom tržištu. Istovremeno, hrvatske kompanije jure na srpsko tržište, koje je slamčica spasa za posrnulu hrvatsku ekonomiju.
U Agrokoru su u poslednje vreme u nekoliko navrata izjavljivali da su zadovoljni ponudom i zanimanjem kupaca za srpske proizvode i da prodaja raste iz dana u dan.
