Srpske firme se zadužile van zemlje za pola milijarde evra
Srpska preduzeća od početka godine ugovorila 554,2 miliona evra novih dugoročnih kredita u inostranstvu, sa kamatama u proseku od 3,8 odsto, ali rokovima vraćanja i do 86 meseci, čime je ukupan dug narastao na 9,5 milijardi evra.
Iako je država odlučila da u subvencionisanje putem banaka u privredu ubaci 1,2 milijarde evra zajmova, neke firme su se ipak opredelile da van zemlje potraže pozajmice sa dužim rokom otplate i sličnom kamatom.
Naše kompanije mogu na inostranom tržištu novca da uzmu kredite s rokom otplate od sedam godina i dva meseca, odnosno do 86 meseci, i prosečnom kamatom od 3,8 odsto.
Tako su firme ponovo počela da se zadužuju u inostranstvu posle više od dve godine mirovanja. Prema podacima Narodne banke Srbije, spoljni dug naših preduzeća narastao je na oko 9,5 milijardi evra, što predstavlja 75 odsto ukupnog privatnog (firme i banke) spoljnog duga.
Firme su neosetljive na nacionalnu komponentu kreditne podrške, važno im je da dobiju zajmove koji odgovaraju njihovim poslovnim potrebama, da su prihvatljivi po ceni, roku i instrumentima obezbeđenja, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Branko Živanović.
Da li će kredit biti prekogranični takozvani kros-border, uglavnom odlučuju banke. Ino-bankarske grupacije koje posluju u našoj zemlji prekogranične kredite preferiraju iz više razloga.
Kako ističe Živanović, pre svega, zato što putem njih izbegavaju rezervacije i propisanu obaveznu rezervu. Svojim filijalama u Srbiji priznaju taj kredit u konsolidovanim bilansima grupe, ali plasman ne knjiže ovde u zemlji.
S obzirom na to da takav zajam nije pokriven garancijom domaće filijale ino-banke, u bilansima ga nema i na njega se ne izdvajaju rezervisanja, ističe Živanović.
Kamata, kako kaže Živanović, u ovom slučaju nije dominantan faktor odlučivanja u inostranstvu. Takvih kredita je bilo po roku, bliskih, čak i po ceni od 3,8 odsto i na našem tržištu, ali su rokovi duži na svetskom tržištu novca.
Naše firme se zadužuju u inostranstvu uglavnom kod banaka povezanih sa matičnim bankama, mada postoje i direktni kreditni paketi međunarodnih kreditno-razvojnih institucija i renomiranih bankarskih grupacija, ali su oni u manjini, kaže Živanović.
