Srbija u poslednjih 13 godina dve i po potrošila na izbore

„Ako uzmemo da su kampanje u proseku trajale 50 dana, Srbija je za nešto više od 13 godina (od decembra 2000), oko dve godine bila u izbornim kampanjama. Ako na to dodamo i proces formiranja vlada koji je u proseku trajao minimum oko mesec dana, država Srbija je skoro 2,5 godine izgubila na kampanjama i pregovorima oko novih vlada,“ kaže za BIZLife Bojan Klačar iz CeSID-a.

Bez obzira na učestalost izbora u Srbiji i skraćene kampanje, Klačar ne očekuje da dođe do nekog drastičnog pada u odzivu birača. „Verujem da će se ona kretati između 50% i 60%, pa čak i da bude bliža ovom procentu od 60% izašlih što je na nivou prethodnih 6,7 godina. To znači da bi na izbore trebalo da izađe negde oko 3,5-4 miliona birača,“ kaže on u intervjuu za BIZLife.

BIZLife: Ovi izbori su brzo raspisani, skraćena je kampanja, a političari čini se ne obećavaju u meri u kojoj su to radili 2012.?

Klačar: Obećanja je manje, jer je verovatnoća da će birači poverovati strankama manja, imajući u vidu prethodna loša iskustva, ali i zbog toga što je situacija u državi takva da su bile kakve najave boljeg životnog standarda na predugom štapu. No, to ne znači da su velika obećanja i sada izostala, a najbolji primer je projekat „Beograd na vodi“.

BIZLife: Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će SNS odneti ubedljivu pobedu. Da li su ovo izbori ustvari samo da bi se izabrali koalicioni partneri najjače stranke?

Klačar: Svakako se radi o izborima u kojima se zna pobednik, kao i potencijalni premijer, a to je SNS odnosno Aleksandar Vučić. Šanse da se desi neki radikalan obrt, gotovo su nemoguće, bez obzira što je kampanja u toku. Pitanje ko će biti partner naprednjacima je jedno od ključnih, ali je za odgovor na to pitanje potrebno sačekati da vidimo konačni skor SNS na ovim izborima. Naime, ako je suditi po nekim istraživanjima, naprednjaci su vrlo blizu polovine mandata u parlamentu ili će ga čak prebaciti u nekom optimističnom scenariju za njih. To njima onda stvara široku mogućnost u odabiru partnera, posebno što je gotovo većinu stranaka veoma lako zamisliti u toj budućoj koaliciji (sve sem DS i verovatno DSS).  Sa takvim rezultatom SNS, onda je pitanje ko će biti drugi na izborima manje važno od toga koje će stranke „prebaciti“ cenzus, jer među tim strankama (između 5% i 10%) treba tražiti i buduće koalicione partnere naprednjaka. Plus manjinske stranke. Ja sam mišljenja da SNS neće vladati sam, čak i ako mu to „matematika“ dozvoli.

BIZLife: Koje su to poruke koje političari šalju na ovim izborima? Šta im je u fokusu?

Klačar: EU i Kosovo, kao teme koje su ranije polarizovale stranke i celokupnu javnost, nisu teme na kojima će stranke „igrati“ u velikoj meri, sa izuzetkom stranaka na desnici (neutralnost DSS-a i protivljenje Dveri, SRS-a). Te dve teme, prema mom mišljenju, ne donose prevagu, ali će i na ovim izborima morati biti zastupljene u određenoj meri. Koje su to teme onda najvažnije? Bez sumnje, ekonomija, životni standard i smanjenje nezaposlenosti. To kažu i istraživanja. Za SNS tu je i borba protiv korupcije, koja je sada faktički njhova „ekskluzivna tema“. Ekonomija je, dakle, zaštitni znak kampanje svih stranaka, ali svaka od njih, ima i svoju specifičnost u komunikaciji sa biračima.

BIZLife: Na skoro svakim izborima dosta je pritužbi na rad medija u toku kampanje. Da li i na ovim ima određenih nepravilnosti u tom segmentu?

Klačar: Ima, i manje-više se radi o sličnim problemima kao i u ranijim ciklusima. Neke su stvari unapređene, posebno regulacija plaćenih termina, zbog restriktivnijeg Upustva Saveta RRA i njihove aktivnije uloge u izbornoj kampanji. Međutim, nepravilnosti se ponavljaju iz ciklusa u ciklus i posledica su, kako lošeg regulatornog okvira, tako i manjka odgovornosti samih medija i „loših navika“ političara. Najveće nepravilnosti se odigravaju na terenu onoga što se zove „državni marketing“ odnosno državne aktivnosti izbornih učesnika. Gotovo je nemoguće „uhvatiti“ u kome se svojstvu državni funkcioneri pojavljuju u javnosti, a to stvara i najveću neravnopravnost izbornih učesnika. Ti prilozi idu izvan izbornog bloka i ne mere se kao izborno vreme, iako ja mislim da ozbiljna analiza i to treba da uključi. Takve aktivnosti su na izborima 2008 činile oko trećinu medijske slike, a na izborima 2012 taj procenat se kretao oko četvrtine.

BIZLife: Koliki će na ovim izborima imati uticaj takozvani „beli listići“? Koliko CeSID očekuje da će ih biti ove godine?

Klačar: Ne verujem da će preći 4% kao što je to bio slučaj na prethodnim izborima, što je inače dvostruko više nego u uobičajenim okolnostima (vrlo često se ne radi o svesnoj poruci birača, nego o greškama koje se naprave prilikom glasanja). To je pre dve godine bila poruka, pre svega, DS-u koja je njima možda i nanela štetu, ali je samo delimično uspela, jer „beli listići“ nisu prešli cenzus od 5%. Ove godine, niti ima kampanje za takvu akciju, niti ima pojedinaca koji bi stali iza takve akcije i pozvali građane da im se pridruže. Lično, ni tada nisam shvatio krajnji smisao te akcije, jer verujem da se na izbore ili izađe ili se apstinira.

BIZLife: Bar na internetu, takozvani „botovi“ su jedna od glavnih tema? Koliko će kampanja na internetu imati uticaj na rezultate izbora? Da li „internet“ može nešto da promeni u konačnom rezultatu?

Klačar: Imaće uticaja i imala ga je čak i na prethodnim izborima, pre svega za SNS koji je, čini mi se prvi shvatio moć tog medija. Međutim, ne možemo govoriti o presudnom uticaju. Bez obzira na skoro 4 miliona Facebook naloga i oko 650,000 Twitter naloga, Srbija nije na tom nivou da bi internet kampanja bila presudan faktor, jer je televizija i dalje dominantan medij u Srbiji.

Ono što jeste „novost“ u ovoj kampanji, jeste značajna pojava tzv. stranačkih botova, posebno na socijalnim mrežama, ali su itekako zastupljeni i u komentarima na portalima. Često se u njihovim aktivnostima prelazi granica dobrog ukusa, ali je i to proces „učenja demokratije“. Čak smo imali i „povlačenje“ određenih osoba koje su u strankama bile nosioci tog procesa.  Dakle, pohvalno je što stranke sve više koriste digitalnu kampanju, jer je to neminovan proces (na ranijim izborima kampanja na internetu je bila dosadna i sterilna, fokusirana na zvanične web stranice ili fun pages). Važnost komunikacije na internetu je u tome što je publika na internetu mnogobrojna i veoma aktivna, a sve prisutniji je i trend praćenja tradicionalnih medija putem digitalnih kanala. Ono što je minus i ono što sprečava da ta kampanja ima veće efekte jeste „kampanjski i ad hoc pristup“ većine stranaka, bez kontinuiranih aktivnosti. Istovremeno, utisak je da stranke veću pažnju posvećuju aktivizmu svojih ljudi, pisanju komentara, postavljanju postova, „raspravama“ sa neistomišljenicima, nego onome što je sadržaj odnosno tema onoga što komuniciraju, a što je najčešće ponavljanje fraza stranačkih funkcionera.

BIZLife: Da li kod ovogodišnjih vanrednih izbora postoje neke specifičnosti koje se na prethodnim nisu dešavale?

Klačar: Postoji i to nekoliko , kako za kampanju, tako i za eventualni ishod izbora. Prvo, njeno trajanje, ovo je jedna od najkraćih kampanja u poslednjih nekoliko godina. Drugo, veća podeljenost i napadi unutar opozicije nego na relaciji opozicija-SNS (kao najjača stranka). Treće, velika uloga tabloida u medijskoj prezentaciji izborne kampanje. Četvrto, lider jedne stranke (i dugogodišni predsednik države) napustio je stranku uoči kampanje i osnovao drugu sa kojom nastupa na izborima što je retko viđen slučaj. Peto, manje komunikacije putem plaćenog političkog oglašavanja nego na ranijim izborima i uopšte kašnjenje sa početkom kampanje.

Ono što, međutim, može biti najveća specifičnost jeste sam izborni rezultat ako se ostvare predviđanja istraživača, a to je natpolovičan broj glasova koji jedna stranka može da osvoji na izborima. To se faktički, u ovom obimu, nije desilo u skoro 24 godine višestranačja (DOS nije relevantan primer jer ga je činilo skoro 20 stranaka). 

Foto: BIZLife, Beta