Cigarete milije od garderobe
Građani više novca daju na cigarete i alkohol nego na odeću, obuću, kulturu, rekreaciju ili obrazovanje. Dok prosečna porodica mesečno daje 4.500 dinara na ova dva „grešna zadovoljstva“, na obrazovanje izdvaja deset puta manje (450 dinara), a na odeću i obuću nešto više od 3.200 dinara.
U srpskim domaćinstvima nameštaj se ne menja decenijama, a i kako bi, kada je u strukturi zvanične potrošačke korpe za održavanje stana i kupovinu novog pokućstva namenjeno oko 3.000 dinara mesečno. Porodice su davno prestale da izlaze na nedeljni ručak u restoran, jer im je 700 dinara koliko se mesečno izdvaja u ove svrhe jedva dovoljno za jednu porciju ćevapa i dva pića.
Dok potrošači štede na osnovnim životnim namirnicama i kupuju ih na akcijama, alkohola i cigareta se ne odriču i na njih mesečno daju najmanje 4.500 dinara, što uveliko prevazilazi budžet predviđen za ostale navedene stavke.
Iz potrošačkih organizacija godinama podsećaju da je potrošačka korpa nedovoljno realna, da su troškovi života u stvari još veći i da za život prosečne porodice nije dovoljna suma od oko 65.000 dinara, posebno kada se zna da čak 42 odsto odlazi na hranu, dok taj procenat u EU ne dostiže ni 15 odsto.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, kaže da su otkako je korpa počela da se obračunava po metodogiji EU, troškovi hrane postali objektivniji, jer u korpu sada ulazi više vrsta namirnica.
