Zemlje Balkana kao ekonomsko posrnuli deo evrozone
Rastući javni dug, preveliki budžetski deficit, rekordna nezaposlenost, a ekonomija u recesiji su simptomi ekonomske bolesti od koje boluju sve zemlje u okruženju, uključujući i Srbiju.
Štaviše, moglo bi se reći da su zemlje Balkana, ako se posmatraju njeni ekonomski parametri poput stope nezaposlenosti, rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) i nivoa javnog duga u odnosu na BDP, odavno ušla u evrozonu i Evropsku uniju, piše Politika.
Premda svetski ekonomisti poput Pola Krugmana kažu da spoljni dug zemlje ne mora da bude prepreka za ekonomski rast zemlje, ono što najviše brine vlade zemalja regiona je upravo javni dug. Uprkos toj brizi drastične mere „stezanja kaiša” nisu nastupile ni u jednoj od ovih zemalja, dok podaci o kretanju javnog duga u prvim mesecima 2013. još gori nego oni u 2012. Tako je „lider” u dugovanju Srbija, koja po pojedinim podacima, ima spoljni dug od više od 55 odsto BDP-a, a slede Crna Gora (50), Hrvatska (48), Bosna i Hercegovina (40) i Makedonija (33). Ipak, kada se zanemare procenti u novcu je najveći dužnik Hrvatska sa dugom od oko 27 milijardi evra.
Da situacija nije tako slatka, svedoči i februarski izveštaj Evropske komisije u kojem se navodi da ekonomski oporavak zapadnog Balkana izgleda sve krhkiji a da se ekonomska situacija ne popravlja.
Ekonomisti pesimistički upozoravaju da zemlje na Balkanu ne bi trebalo da očekuju novi talas stranih investicija iz EU, jer će narednih godina Unija biti zaokupljena strukturnim promenama na unutrašnjem planu. Ukoliko žele da ostvare značajniji ekonomski rast, Srbiji i zemljama u okruženju preostaje samo da izvrše bolne reforme svojih ekonomskih i poslovnih sistema, kako bi značajnije privukli investitore i van EU. U suprotnom, očekuje ih nekoliko godina ekonomske stagnacije.
