Kako glasi nova ‘dijagnoza’ MMF-a o stanju u Grčkoj?
Najnovija „dijagnoza“ finansijskog stanja Grčke koju je izradio Međunarodni monetarni fond u sebi krije službenu potvrdu onoga na što upozoravaju brojni ugledni svetski ekonomisti i bankari – grčki slučaj nije „ad acta“ i fitilj bi se opet mogao zapaliti.
U dokumentu kojeg čini čak 260 stranica, u jednom se delu, napominje da je uočena finansijska „rupa“ od 5,5 do 9,5 milijardi evra za razdoblje 2015. – 2016., a jasno je da Grčka tu prazninu ne može sama premostiti. Fond je u dokumentu pohvalio trud vlade u Atini poručivši kako je program spašavanja na koji je pristala u dogovoru s kreditorima „vraćen na pravi put, nakon što je tokom 2012. uvelike skrenuo s njega“.
Naklonost prema toj zemlji MMF je, uostalom, i materijalizirao odlučivši da „oslobodi“ 3,24 milijarde evra koje će biti deo nove tranše pomoći Grcima zaključivši kako „sve u svemu, Grčka vidno napreduje u reformama“. Međutim, već na početku saopštenja koje je povodom najnovijeg izveštaja objavio Fond, u poslednjem naglasku stoji rečenica: „Sad je nužna snažna implementacija kako bi se postavili temelji za preokret“.
Ovo blago upozorenje tek je uvod u puno u ozbiljnije u kojem ovaj finansijski partner prezadužene evropske zemlje napominje da joj opasni rizici i dalje prete. Kao ključne pritom izdvajaju političku nestabilnost, najviše ih brine ponovni rast popularnosti levičarske Sirize i drugih radikalnih stranaka koje žele poništiti grčki ugovor o „bailoutu“. Drugi pogubni rizik leži u (ne)poverenju finansijskih tržišta, Fond smatra da oporavak po tom pitanju nije dovoljan te da bi se zbog toga privreda usled manjka investicija moglo kretati još lošije nego li se predviđalo. Nesigurni su i benefiti strukturnih reformi jer bi moglo biti potrebno više vremena za njihov pozitivan učinak, napominje se u analizi.
„Mada program (koji sprovodi vlada u Atini) cilja na ublažavanje rizika, jasno je da će, ne uspe li, biti nužno daljnje smanjenje duga i finansiranje evropskih partnera Grčke“, poruka je MMF-a. Analitičari pritom ne ostaju samo na načelnim upozorenjima, izračunali su da bi, u slučaju da se ekonomski oporavak Grčke oduži za godinu dana, kreditori bili prisliljeni na otpis 25% potraživanja.
Među „društvom“ koje će u tom slučaju morati da pretrpi znatne gubitke spominju i Evropsku centralnu banku. Stoga i ne čudi stav mnogih analitičara da je na pomolu moguća nova serija sukoba oko rešavanja „grčkog pitanja“ – vodstvo ECB-a je oduvek odbijalo bilo kakvu mogućnost da ikad pristane na takve otpise. Dođe li do takvig scenarija, pobuniće se i brojne članice evrozone, kao što je to dosad često bio slučaj; mnogi su političari bodove u narodu skupljali upravo izjavama da se „poreske obveznike u njihovim zemljama više ne sme žrtvovati zbog tuđih grešaka“. Toga je očito svestan i voditelj misije MMF-a za Grčku Pol Tomas kada kaže: Ključno je da Evropljani znaju da postoji finansijska ‘rupa’ te da će je oni morati začepiti.“
