U Srbiji godišnje 1.500 beba manje
Osim što se iz godine u godinu rađa sve manje beba u Srbiji, sumorna statistika pokazuje da su žene koje prvi put rađaju sve starije. Takođe, mada broj zvaničnih maloletničkih porođaja opada, broj abortusa generalno, a posebno kod tinejdž populacije, raste.
Za poslednje tri godine broj rođene dece smanjio se za čak 5.000! Prema rečima Gorana Peneva, demografa iz Instituta društvenih nauka, 2009. bilo je 70.299 porođaja, a prošle 65.598. Ovaj pad sada je mnogo dramatičniji nego deceniju pre toga, kada je za devet godina broj rođenja manji za 3.000:
Mala nada pojavila se kada je 2008. rođeno oko 1.000 dece više nego prethodne godine, a u 2009. za još hiljadu više. Za trenutak se učinilo da će se negativni trend zaustaviti, međutim, od tada ponovo imamo drastičan pad.
Sve manje dece rađa se iz istih razloga zbog kojih se i žene sve kasnije odlučuju na potomstvo: mladi se sve teže osamostaljuju, nemaju stan, nemaju posao, a i kada ga dobiju on je nesiguran, često na određeno vreme, ili na crno.
U Srbiji je prosečna starost prvorotke pre četiri decenije bila 22,2 godine, a lane 27,5.
– Za 30 godina, odnosno od 1970. do 2000, prosečna starost prvorotke povećana je za 2,7 godina, a onda, za samo jednu deceniju, porasla je za 2,3 – naglašava Penev, i dodaje da to ne bi moralo da se odrazi na natalitet. Jer, u skandinavskim zemljama ili Francuskoj žene kasnije rađaju nego u Bugarskoj, ali zato rađaju više dece.
Međutim, u Srbiji ne samo da rađaju kasnije, nego i sve manje. Osim toga, u velikom porastu je i procenat žena između 30. i 40. koje ostaju bez potomstva.
Ne treba zaboraviti ni veliki procenat abortusa. Niko u zemlji nema precizne podatke koliko žena završi na ginekološkom stolu, pod anestezijom, ali su procene da se godišnje obavi oko 150.000 prekida neželjenih trudnoća, od čega kod devojčica starih 15-19 godina, između 7.000 i 16.000. Po svemu ovome, kako upozoravaju iz novosadskog Udruženja „Fokus“, Srbija je na neslavnom vrhu.
– Statističari tvrde da nelegalnih abortusa među adolescentkinjama ima pet do šest puta više nego legalnih, i rade ih mnoge klinike koje nemaju dozvolu – kaže Tanja Ilijazović, koordinatorka „Fokusa“. – Mada preciznih podataka nema, kada na terenu radite sa decom, vidite ozbiljan problem. Svaki drugi tinejdžer poznaje devojčicu koja je imala prekid trudnoće.
Kad se sve sumira, razloga za optimizam nema. Stanovništvo nam je sve starije. Čak i da dođe do eksplozije fertiliteta, za nas će pozitivan prirodni priraštaj ostati samo neostvareni san.
