Oduzeti stanovi sve traženiji
Građani su sve manje “gadljivi” na imovinu koja je oduzeta kroz hipoteku jer su cene takvih kuća, stanova ili njiva neuporedivo niže. Tako trosoban, kompletno namešten stan u centru Zemuna košta 40.800 evra, dvospratna kuća u Novom Sadu 205.000 evra, dupleks u centru Beograda 160.000 evra, a njiva kod Srbobrana 348 evra
Ivan Manevski kaže da je na portalu za oglašavanje prodaje oduzete imovine, prikladnog naziva Doboš, za godinu i tri meseca oglašeno oko 500 nekretnina, 280 vozila i 152 mašine. U Hypo Alpe-Adria banci, koja ima najrazrađeniju bazu nepokretnosti, kažu da se do pre nekoliko godina zaziralo od kupovine imovine koju su građani izgubili jer više nisu mogli da plaćaju rate banci, ali da je toga sada sve manje.
„Može se reći da ljudi nemaju više otpor prema ovom načinu kupovine“, kažu u ovoj banci i dodaju da brzina kojom se proda neka nekretnina mnogo zavisi od lokacije na kojoj se ona nalazi, kao i od kvadrature i procene cene. Tako se u Beogradu uglavnom nekretnine mogu prodati brže nego, recimo, na jugu Srbije.
„Najčešće se prodaju nepokretnosti kad početna cena iznosi 30 odsto od procenjene vrednosti nepokretnosti, što je, po zakonu, i najniža cena“, objašnjavaju proceduru.
Ceo postupak može da potraje i godinu dana od trenutka aktiviranja hipoteke, pa do same prodaje.
Petar Grujić iz Volksbanke kaže da građani ostaju da žive u kući, stanu ili da koriste zemljište sve dok izvršioci ne dođu po plenidbu. Neretko se sporost procedure zloupotrebi, pa ljudi nonšalantno i ne plaćaju rate, znajući da su mirni barem narednih 12 meseci. Grujić kaže i da ima suprotnih primera kad dužnici sami pronalaze kupca za svoju imovinu. „Uglavnom je reč o vrednim nepokretnostima koje su lako utržive“, kaže on.
Iako prodaja nekretnina aktiviranih iz hipoteke povećava ponudu na tržištu, sagovornici kažu da je broj ovakvih nepokretnosti isuviše mali da bi se ostvario značajniji uticaj na cene nekretnina – oko 300 hipoteka u odnosu na preko 8.000 stambenih kredita godišnje.
