4 pitanja do otključavanja KREATIVNOSTI

Pitajte bilo koga na ulici da li misli da je kreativan i svako će vam dogovoriti – da. Da li je ovo moguće? Jeste. Kreativnost je uvek smatrana ekskluzivom ekscentričnih genija kao što su Ajnštajn, Van Gog ili Stiv Džobs, nedavna istraživanja pokazala su da se kreativnost sastoji iz višestrukih osobina kao što su intelekt, radoznalost, ambicija, upornost…

Istraživanja koja je objavio sajt ’Success’ navode da je svačiji mozak sposoban da stvara kreativnost. Ipak do danas je retko ko uspeo da otkrije kako je to tako i zašto. Prvenstveno zato što postoji mnogo vrsta kreativnosti. Čak ni neuronauka koja se bavi proučavanjem toga koji delovi mozga su u konekciji sa kojom kognitivnom funkcijom . Ne postoji mozak za koji možemo putem istraživanja da kažemo da je kreativan.

Između ostalog, ako uopšte možemo meriti kreativnost? Zarad odgovora na ova brojna pitanja osnovani su i instituti, istraživačke laboratorije, na kojima rade timovi stručnjaka. Oni su otkrili da i pored ’haosa’ u našem mozgu postoji nekoliko elemenata koji mogu ukazati da smo kreativna bića.

Postavite sebi ova četiri pitanja kako biste ustanovili šta vas čini maštovitim , inovativnim i snalažljivim.

1. Da li ste drugačiji?

Godinama se kreativnost merila time koliko različitih rešenja možete dati na određeni problem. Kako bi merili kreativnost ispitanika istraživači su često tražili da oni smisle što je moguće više priča o nekom jednostavnom predmetu kao što je list papira. Ipak, skorašnje studije pokazale su da divergentnost nije jedini, čak ni najbitniji, pokazatelj kreativnosti. I praćenje logičnih koraka ka rešenju je podjednako važno. Veoma je bitno imati smisao za spajanjem i povezivanjem.

Jedna studija je čak pokazala da divergentnost ne može doneti kreativnost u stvarnom svetu i uspeh. Psiholozi se često pozivaju na Teoriju pet velikih osobina ličnosti: ekstrovertnost, dopadljivost, savesnost, neurotičnost i otvorenost ka iskustvu. Poslednja stavka je najviše vezana za kreativnost. Ono što je bitno jeste da su intelekt i kreativnost usko povezani kada je reč o naučnim dostignućima, dok je otvorenost uz kreativnost kada je reč o umetnosti.

Intelekt prema Teoriji predstavlja snažnu radnu memoriju, prepoznavanje šablona i logičko rezonovanje u prirodnim naukama. Ukoliko ste divergentni nećete imati stereotipnu kreativnost. Možda nećete pisati pesme ili svirati gitaru ali ćete rešiti probleme na elegantan, efektivan način i napravićete napredak u svakoj oblasti. Kreativnost se ne gleda samo kroz profesionalne stvari već i kroz rešavanje i usklađivanje emotivnog života. Kreativnost je potrebna i da promenimo način razmišljanja što dovodi do sreće.

2. Da li ste otvoreni?

Institut koji se bavi poljem imaginacije objavio je da ljudi koji imaju otvorenost ka iskustvu imaju veće šanse za umetničku kreativnost. Takvi ljudi su okrenuti ka putovanjima, novoj hrani, avanturama i sve to ih inspiriše na stvaranje umetnosti proistekle iz hedonističkih užitaka. Ukratko, to su radoznali ljudi. Oni povezuju različite stvari i u svemu dobijaju ideje. Tako ih i najmanje sitnice mogu navesti na stvaranje velikih stvari od romana do renoviranja kuće. oni veoma teško uspevaju da zadrže pažnju i mnogo toga ih može omesti. To je mač sa dve oštrice jer ih odvlačenje pažnje sa jedne strane ometa da učine veliko delo, a sa druge pokazuje da je njima do svega stalo, a za njih svaki novi sadržaj može biti nova inspiracija. Dakle, moguće je da ljudi sa poremećajem pažnje budu kreativi geniji. Najbitnije je naći ravnotežu.

3. Da li ste motivisani?

Šta imate od motivacije ukoliko se iza nje ne krije uspeh? Da li ste sebični ukoliko svoju kreaciju zadržite samo za sebe? Psiholozi kažu da je svako razmišljanje u redu. Vaše viđenje sebe u svojoj kreativnosti je ono što je bitno kada je u pitanju zadovoljstvo životom i osećaj ispunjenosti.

Često je kreativnost kod ljudi u uskoj vezi sa fantazijom i imaginacijom. Takvi ljudi nisu uvek prizemni i beže od realnosti, a samim tim i eventualnih ’biznis planova’ kojima bi profitirali od svoje kreativnosti. Dakle, organizacija, planiranje i fokus su daleko od njih. Njihova motivacija je minimalna ili zavisi od uzora. Ukoliko su ohrabreni da vrate svoje detinjstvo i sigurni svet koji su imali, nastaviće da stvaraju i biće hrabri za nove stvari. Oni često crpe svoju motivaciju od okruživanja istomišljenicima sa kojima stvaraju ciljeve.

Ipak unutrašnja motivacija, odnosno lični interesi i želje, je najjači podstrekač motivacije. I dovodi do većeg zadovoljstva nego spoljne nagrade. Dakle, ukoliko ste krenuli da radite za konkurs za dizajn nameštaja zato što su vas prijatelji prijavili, imaćete manje rezultate dok želite da ispunite njihova očekivanja nego da ste se prijavili jer ste mislili da je to zabavno.

4. Da li ste za saradnju?

Haotična priroda kreativnosti najbolje doživljava svoju ekspanziju u kreativnom radu. Najbolji način poslovanja je kada se sastanu ljudi iz različitih branši na jednom mestu i svako iz svog ugla sagleda situaciju. Kao što je rečeno na početku teksta, svi ljudi su kreativni. Zato i u firmi za istim stolom na sastanku treba da sede i ljudi iz PR-a, inženjeri, prodavci i tako dalje. Svako ima svoju ideju. Svi su važni za završetak projekta.

Čak i ukoliko niste u timu zapamtite da kreativnost označava saradnju, makar i unutrašnju. Kreativnost je aktivnost za ceo mozak. Za kreativce je veoma bitno da se usaglase, prvenstveno sami sa sobom i da srede haotičnot koju donosi kreativnost. Kreativnost je spajanje i uklapanje različitih stvari. Saradnja vas sa sobom, svetom i planetom.

[preporucene_vesti ids=“235556, 86819, 78641″]

Izvor: BIZLife

Foto: pixabay

Piše: D.G.