Rast organske poljoprivrede
U Srbiji se prema poslednjim podacima pod organskom proizvodnjom hrane nalazi 2876,5 hektara. Osnovano pet centara za organsku proizvodnju, a put do uspeha se nalazi u kvalitetnom povezivanju i organizovanju proizvodjača.
Organska poljoprivreda, koja je u svakodnevnoj ekspanziji, praktikuje se u više od 120 zemalja sveta i njen udeo u poljoprivrednom zemljištu neprekidno raste. Današnja vrednost ove proizvodnje u svetu procenjuje se na oko 25 milijardi dolara. U svetu pod organskom kultivacijom nalazi se oko 31 miliona hektara na 633.891 farmi, što ukupno čini 0,7 odsto poljoprivrednog zemljišta na planeti. Ta proizvodnja odvija se na oko jedan odsto površina. Kontinent sa najviše površina pod organskom poljoprivredom je Australija sa 12,1 miliona hektara, slede Evropa sa 7,8 miliona hektara, Latinska Amerika sa 6,4 miliona hektara, dok znatno manju ulogu igraju Azija sa 2,9 miliona hektara, Severna Amerika sa 2,2 miliona hektara i Afrika sa svega 0,9 miliona hektara. Vodeće zemlje sa korisnim površinama u 2008. godini bile su Španija sa 1,3 miliona hektara, Italija sa milion hektara, Nemačka sa 0,9 miliona hektara i Velika Britanija sa 0,7 miliona hektara. Iako zauzimaju tek oko jedan odsto svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima, istaknuto je na sednici Grupacije za organsku proizvodnju Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivedu Privredne komore Srbije (PKS) i Nacionalne asocijacije ,,Serbia Organica’’.
Prema podacima iz 2009. godine u Srbiji je pod organskom proizvodnjom bilo 2.876,5 hektara. Cilj, prema akcionom planu je da se do 2014. godine poveća ukupna površina obradivog zemljišta kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije do 50.000 hektara. Skoro 90 odsto organskih proizvoda iz Srbije usmereno je ka izvozu, i to na tržišta zemalja EU, SAD i Japana. U Srbiji je trenutno registrovano više od 100 proizvodjača organske hrane.
Predsednik Grupacije za organsku proizvodnju Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju PKS Nada Mišković ističe da u zemlji sad postoji pet centara za organsku proizvodnju i to u Selenči, Svilajncu, Valjevu, Leskovcu i Negotinu. Da bi što uspešnije radili potrebno je da se oni specijalizuju za proizvodnju koja je poznata u njihovom regionu. Samo ujedinjeni proizvodjači u oboj oblasti moći će snažnije da nastupaju u svetu, gde je ova proizvodnja veoma cenjena, tražena i dobro plaćena. Kada je reč o Srbiji dobili smo Zakon o organskoj proizvodnji koji ima i sva podzakonska akta, što je veoma dobro. Sad tregba da se urade i trajno da ostane dokumenta o ovoj proizvodnji. Uz to postoji i sedam sertifikacionih kuća, dakle imamo prve uslove za organizovanje ove proizvodnje koja ima perspektivu u svetu. Ove godine na Medjunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu zemlja partner je Austrija koja je uzor u Evropi po ovoj proizvodnji, a naši proizvodjači će organizovano nastupiti na sajamskoj priredbi.
Direktor sektora kvaliteta i opštih poslova u ,,Slovan progresu’’ u Selenči, Jozef Gašparovski ističe da ovu proizvodnju u Srbiji za sad karakteriše samorganizovanje.
Nemanja Jovanović iz SIEPE i Nada Mišković na sednici Grupacije u PKS govorili su o iskustvima Japana u proizvodnji i potrošnji organske hrane. Oni su zainteresovanim proizvodjačima ukazali šta Japan, kao velikog potrošača ove hrane, uz isticanje šta se sve traži da bi se stiglo do njihovog tržišta gde je veoma dobro kotirana Bugarska.
Na sednici koju je vodila Slavica Stevanetić, savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, predstavljen je i novi sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije Željko Brozović.
