Tridesetak novih bioskopa u Srbiji?

Devetog marta otvoren je renovirani bioskop “Fontana” na Novom Beogradu. Nekoliko dana ranije i Požega je dobila novi bioskop, a sledi otvaranje novih sala u Kragujevcu i Nišu. Da li to znači da u Srbiji bioskopi ponovo rade?
 
Primer bioskopa “Fontana” koji je otvoren nakon deset godina jedan je od retkih pozitivnih primera u Srbiji. Obnovu je inicirala Opština Novi Beograd, sa namerom da razvije Centar evropskog i dečijeg filma. 

Prošle sedmice i Požega je dobila novi bioskop u okviru Kulturnog centra. U ovom slučaju za nabavku nove audio i video opreme za prikazivanje filmova Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva obezbedilo je sredstva u okviru projekta „Digitalizacija bioskopa“. Ovim projektom, za koji je u 2011. izdvojeno skoro dvadeset miliona dinara, osim bioskopa u Požegi, obuhvaćena su još četiri bioskopa u Paraćinu, Svilajncu, Leskovcu i Tutinu. Ipak, najveći broj sala u Srbiji još je u lošem stanju. Ministar kulture Predrag Marković objasnio je u Tanjugu da se Ministarstvo anagažovalo tamo gde je moguće brzo, sa što manje novca, postići što veći efekat, uz pomoć Republike, ali i uz partnerstvo. Ovo se pre svega odnosi na oživljavanje bioskopa u okviru pomenutog projekta “Digitalizacija bioskopa”. 

„Gde je postojala spremnost i između ministarstava i lokalnih samouprava, mi smo uložili da se što pre stave u funkciju sale koje mogu da postanu bioskopske i one se otvaraju redom. Desetak se otvara u ova dva meseca, a dvadeset pet do kraja godine“, najavio je ministar.
 
Što se tiče glavnog grada, priča kako nema bioskopa nije sasvim tačna. Činjenica je da je zbog loše privatizacije “Beograd filma” 2007. izgubljen veliki broj sala. Međutim, od od kraja devedeetih godina radi naš prvi multipleks “Takvud”, koji vodi privatna distributerska kuća “Tuck Vision”. Takođe rade i privatni “Roda sinepleks” i “Šumadija” na Banovom brdu, tu su i četiri sale u Domu sindikata, redovni repertoar u “Akademiji 28”, a filmovi se prikazuju i u Dvorani Kulturnog centra Beograda kao i u Domu omladine. 

Novi Beograd je protekle zime dobio i moderni „Sinepleks“ u tržnom centru Delta siti, kao zajednički poslovni poduhvat austrijske kompanije „Sinepleks“ i domaćeg distributera „Megakom film“. Poenta je, kako u izjavi Tanjugu ističe predstavnik „Megakoma“ Marko Čkonjević, da je na naše tržiste ušao veliki i ozbiljan prikazivač koji će da razvija infrastrukturu. Već 20. marta „Sinepleks“ će otvoriti multipleks u Kragujevcu, u okviru novog tržnog centra «Plaza», na istom principu kao u Delta sitiju – uz afirmaciju dolaska u bioskop, podizanje standarda usluge i prateće sadržaje, kaže Čkonjević. 

„Megakom“ ne odustaje ni od klasičnih bioskopa pa se tako uključio u oživljavanje jednog u Nišu, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Renovirani „Vilin grad“ sa dve sale, od kojih je jedna opremljena za 3D projekcije, biće otvoren 4. aprila premijerom 3D verzije hita „Titanik“. 

„Prati se trend ukupnog doživljaja na takvom mestu. Takvi bioskopi odgovaraju onome što je demografski najbliže ciljnoj grupi, a to je publika od dvanaest do dvadeset pet godina, generacije za koje je idealan koncept – sve na jednom mestu“, dodaje on. 
 
Iskusni prikazivač Zoran Cvetanović, koji je već deceniju i po vlasnik beogradske “Rode”, a od prošle godine i renovirane “Arene” u Novom Sadu, kazao je u izjavi Tanjugu da to i kod nas može da bude isplativ posao. Nova “Arenu” sa šest sala, vrhunskom tehničkom opremom i dobrim dizajnom sedišta privukla je tokom prošle godine više od četristo gledalaca. 

„To jeste multipleks, ali sa dušom. Imamo 3D, ali i kafe, prijatan enterijer, što sve zajedno doprinosi da bioskop opet postane mesto za izlazak, socijalni događaj umesto gledanja filma sa piratskog diska”, tvrdi on. Za oživljavanje bioskopa, smatra Cvetanović, nužno je da se pored otvaranja i opremanja novih sala povede računa o domaćoj produkciji. 

„Bioskopi žive i od američkog filma, ali bez jakog domaćeg filma nema razvoja cele industrije. Tu Ministarstvo kulture treba da pomogne, u proizvodnji. Nije sramota snimiti film koji publika hoće da gleda“, smatra on dodajući da se za siromašnu sredinu kao što je Srbija prečesto sufinansiraju kvazi-umetnički projekti. 

„Film se pravi za bioskop“, zaključuje Cvetanović navodeći kao dobre primere „Montevideo, Bog te video“, „Paradu“, „Šešir profesora Vujića“. 

To potvrđuje i porast posete bioskopima u Srbiji tokom prošle godine za oko pola miliona gledalaca. Tako je tokom 2011. godine u bioskope otišlo dva miliona i šesto hiljada stanovnika.