U prethodnoj kolumni posebna pažnja je posvećena autosapijentnoj veštačkoj inteligenciji (autosapience), koja može delovati autonomno, donositi odluke, učiti iz iskustva, prilagođavati se novim situacijama i delovati bez stalne ljudske intervencije ili nadzora, ali i posedovati vrstu mudrosti – širok kapacitet za donošenje složenih sudova. Autosapijentni sistemi će kanalisati način na koji primamo informacije, ali istovremeno će proširiti našu sposobnost proizvodnje i hipertargetiranja kako informacija tako i dezinformacija. Paralelno sa ovim razvojem, stari svet, u kome je ekspertiza bila dobro zaštićena i teško stečena, a stručnjaci su bili visoko cenjeni kao autoriteti, ustupa mesto novom svetu moći, zahvaljujući, pre svega, internetu i društvenim medijima. U novom svetu znanje je postalo dostupnije, a „mudrost masa” – manifestovana u svemu, od kraudsorsinga do recenzija restorana – počela je da podriva vrednost tradicionalne ekspertize. Uspon autosapijentnih sistema sada preti da zameni stručnjake na dva nova fronta. Prvo, obični ljudi uskoro će imati pristup moćnim alatima koji su sposobni da uče, tumače i dijagnostikuju. Drugo, autosapijentni sistemi, koji mogu da pretražuju i sintetišu ogromne količine znanja, mogu konačno pružiti bolje i pouzdanije odgovore u mnogim sferama života u odnosu na stavove pojedinačnih stručnjaka. Da li će terapija između pacijenta i lekara postati svojevrsni luksuz ili, na kraju, loša zamena za mudriju, neutralniju autosapijentnu terapiju? Kako tehnička i domenska ekspertiza postaje manje diferencirajuća, verovatno će rasti potražnja za drugačijom kombinacijom talenata na radnom mestu, menjajući organizacione šeme, kulture kancelarija i karijerne puteve. Umesto aktuelno prihvaćenog sistema STEM veština, koje su u poslednjih nekoliko godina bile visoko cenjene, omogućavale su pojedincima da reše kompleksne probleme, razvijaju inovativna rešenja, razmišljaju analitički i kritički i efikasno komuniciraju – u kombinovanim timovima ljudi i autosapijentnih sistema postepeno ćemo početi da cenimo kreativne i estetske senzibilitete, sistemske misli, sposobnost stvaranja poverenja i saradnje, kao i sposobnost posredovanja u postizanju saglasnosti među raznolikim perspektivama i iskustvima.

„Veštačka inteligencija može biti najbolja ili najgora stvar koja se dogodila čovečanstvu. Još ne znamo”

‒ Stiven Hoking

U doba autosapijentnih sistema razlika između tehnologija i ljudskosti može potpuno nestati, dovodeći do stalne vrste interakcije s digitalnom tehnologijom, kao što su Eplov Vision Pro i druge nosive, ugradive i senzorske tehnologije. Ova unapređenja će približiti naša tela i umove mašinama, stvarajući neverovatna iskustva. Takođe, mogu da nas učine da se osećamo kao da im ne možemo pobeći, ali i omogućiti kompletan nadzor, invazivno prikupljanje podataka i hiperpersonalizovano ciljanje od strane korporacija. Lideri i organizacije će morati da procene prihvatljive nivoe uticaja tehnologija i biti spremni da prilagode politike i prakse ako se ispostavi da su negativne, stavljajući veći naglasak na održavanje ljudskih veza. Postavlja se otvoreno pitanje da li će sa razradom autosapijentnih sistema doći do velikih promena u vezi sa načinom na koji društva i institucije donose odluke. Ako se to ostvari, napredni AI sistemi verovatno će imati značajnu ulogu u odlučivanju o svemu, od toga ko dobija zdravstvenu zaštitu, preko donošenja sudskih presuda, do toga da li započinjati i kako voditi ratne sukobe; u tom trenutku jedan od postulata autosapijentnih sistema postaće „objašnjiva veštačka inteligencija”, gde će ljudi u odgovorima tražiti i „pravo na pregled” (vrednosti tih odluka) i „pravo na otkrivanje” (kako su odluke donete). AI sistemi vrlo brzo mogu svoju primenu naći i u politici, gde, na primer, mogu da modeluju kompleksne uticaje različitih opcija politike i sintetišu preferencije zainteresovanih strana na načine koji olakšavaju postizanje konsenzusa. Ovo bi moglo doneti raznolike koristi, poput smanjenja političke polarizacije i ublažavanja govora mržnje.

Predrag Petrović

Nastanak autosapijentnih sistema otvoriće značajne nove poslovne mogućnosti. Da bi ih iskoristili, lideri će morati da prihvate nove veštine i pristupe. Oni će uključivati upravljanje efektima autosapijentnih sistema na radnom mestu, traženje povećane vrednosti u onome što je jedinstveno ljudsko i usklađivanje komunikacije i poslovnih praksi u okviru promenljivih novih formi debata.

Razmotrimo nekoliko ključnih
veština:

• Naučite da sarađujete – i sumnjate. Trebalo bi da lideri i menadžeri razmišljaju o autosapijentnim sistemima više kao o kolegama nego kao o alatima. Tretirajte ih kao što biste kolegu koji je izuzetno sposoban, voljan da ugodi, neumoran, ali je, takođe, sakupljač informacija sa skrivenim motivima i ponekad spektakularno pogrešan. Kako biste se nosili sa ovim sjajnim ali nepouzdanim kolegama, moraćete da naučite kako da sarađujete s njima, a kada da sumnjate u njih. Nedavno sprovedeno istraživanje na pregledu mamograma kod 80.000 žena u Švedskoj u 2023. godini pokazalo je da su lekari koji su koristili AI tačno dijagnostikovali 20 odsto više slučajeva raka kod pacijenata u odnosu na lekare koji nisu koristili pomoć sistema veštačke inteligencije – dok je vreme potrebno za postavljanje dijagnoze smanjeno za 44 odsto. Efikasan rad sa autosapijentnim sistemima, takođe, zahteva razvijanje i održavanje zdrave doze sumnje, jer njihovi izlazi, koji se zasnivaju na ogromnom broju parametara koji međusobno deluju, mogu biti nepredvidivi i neočekivani. To uključuje bavljenje trenucima kada i zašto ovi sistemi ponekad „haluciniraju” i prave inače katastrofalne greške, te kako efikasno preduprediti ovakva ponašanja sistema. Lekari u gorepomenutoj studiji, koji su uspeli da uspešno uključe AI u svoj proces, jesu oni koji su uzeli vremena da ispitaju osnovne pretpostavke koje su oblikovale obuku AI alata i proučavali obrasce koji su doveli do njegovih nalaza.
• Potražite dodatnu vrednost kroz „povrat na ljudskost”. Protivno intuiciji, u budućem dobu autosapijentnih sistema lideri će pronaći priliku u stvaranju stvarno značajnih ljudskih iskustava, usluga i proizvoda. Doživljaji poput personalizovanih saveta prodavca prilikom direktne kupovine ili uživanja u koncertu „živih izvođača”, a ne njihovih avatara (poput virtualnih koncerata „ABBA Voyage”) – postaće privilegija i imaće u budućnosti značajnu dodatnu vrednost. Ova dinamika će se proširiti na dva važna načina. Prvo, verovatno ćemo videti proizvode koji se reklamiraju kao vredni i važni jer štite ljudske poslove i vrednosti. Drugo, verovatno ćemo videti da se ovo odnosi ne samo na proizvode već i na ideje. Kompanije sve više mogu pronaći prilike u postavljanju fokusa na „sto posto ljudske” oblike kreativnog izražavanja, baš kao što su to već uradile sa organskom hranom i prirodnom kozmetikom.

Lideri u doba autosapijentnih sistema već su pod udarom dva suprotstavljena faktora: potrebe da pokažu da su „za ljude” uprkos tehnološkim promenama koje menjaju poslove, živote i društveni status; i suprotne potrebe da pokažu da izvlače svaku moguću efikasnost i inovaciju iz napretka u veštačkoj inteligenciji. Neke kompanije će odlučno stati na stranu ljudskosti, odupirući se u potpunosti veštačkoj inteligenciji kao sredstvu diferencijacije. Druge će je potpuno prihvatiti, odbacujući ljudski rad u potpunosti. Ali najčešći odgovor će, verovatno, biti pokušaj kompanija da imaju i jedno i drugo, glasno pokazujući brigu za ljudske kolege i interesne zajednice, smanjujući istovremeno investicije u oba segmenta sa ciljem podizanja profitabilnosti po svaku cenu. Godinama su kompanije mogle da igraju na obe strane kada je reč o održivosti. Autosapijentni sistemi će neminovno dovesti do polarizacije i neophodnosti kompanija da se diferenciraju i polarizuju kao pretežno „ljudske” ili „autosapijentne”.

Govoreći na jednoj nedavnoj konferenciji, Ilon Mask je rekao da će veštačka inteligencija uskoro prevazići ljudsku inteligenciju i da će postati sveprisutna toliko da biološka inteligencija postoji u samo jednom procentu slučajeva. „Biološka inteligencija će moći da služi kao ’osigurač’ za veštačku inteligenciju, ali po procentima, gotovo sva inteligencija biće digitalna”, smatra Mask.

U novo doba je potrebno da uđemo sa razumevanjem da se autosapijentni sistemi posmatraju kao akteri, a ne kao alati, sa svim prilikama i opasnostima koje to nosi. Budućnost ovih tehnologija je suviše važna da bi se prepustila samo tehnolozima. Da bi se izjednačila moć autosapijentnih sistema i njihovih vlasnika, trebaće nam jasan globalni konsenzus ljudske zajednice da zadrži samopouzdanje da vodi, a ne da bude vođena. Uprkos zadivljujućim, ali i zastrašujućim potencijalima ovog novog sveta, naša budućnost još uvek može biti u našim rukama. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.