Žiri na mukama: Konačno proglašen dobitnik NIN-ove nagrade
Dobitnik 64. NIN-ove nagrade, što je najznačnije književno priznanje u Srbiji, jeste Dejan Atanacković, za roman „Luzitanija“. To je njegov prvi roman. Izdavačka kuća je „Besna kobila“.
Žiri je očigledno imao jako težak zadatak pošto je proglašenje pobednika kasnilo više od sat vremena. Brojni novinari strpljivo su čekali u „Dorćol Placu“ gde je po prvi put ove godine organizovana ceremonija. Ova godina posebna je po tome što se niko od nominovanih nije izdvojio kao favorit pa se proglašenje pobednika iščekivalo sa neizvesnošću.
Jasmina Vrbavac, članica žirija, na konferenciji za novinare rekla je da su u svakoj od pet nominovanih knjiga videli potencijal, i da su ih zato novinari toliko dugo čekali.
Dobitnik nagrade obratio se prisutnima putem Skajpa, a iz Firence, gde živi i radi u Beograd će doći 22. januara, kada će mu nagrada biti uručena na ceremoniji u Jugoslovenskoj kinoteci.
Atanacković je rekao da je nagrada za njega prijatno iznenađenje, jer nije očekivao ni da će se naći u užem izboru.
Predsednik žirija Božo Koprivica objasnio je da je tema romana to kako su zapravo „ludaci jedini normalni“. Za „Luzitaniju“ je glasalo tri od pet članova žirija.
Romani koji su ušli u najuži izbor za NIN-ovu nagradu ove godine, pored pomenutog pobednika, jesu i „Srodnici“ Jovice Aćina, „Gorgone“ Mire Otašević, „Danas je sreda“ Davida Albaharija i „Srebrna magla pada“ Srđana Srdića.
O najboljem romanu odlučivao je žiri u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).
NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.
Ovogodišnji laureat možda nije poznat široj javnostim, ali ali Dejan Atanacković je priznato ime u svetu umetnosti, i izvan naše zemlje. Kako se navodi u njegovoj biografiji, od devedesetih realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte, a u Bogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti, pokrenuo „Drugi pogled“, inicijativu za nove narativne tokove, kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Pojedini Atanackovićevi radovi deo su muzejskih i privatnih kolekcija.
Ovaj umetnik, inače rođen 1969. godine u Beogradu, predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni i sarađuje sa tamošnjim Muzejom prirodnih nauka na predmetu „Body Archives“, posvećenom istoriji predstava ljudskog tela.
Izgleda da je inspiraciju za roman, između ostalog, pronašao i u radionicama koje vodi, a koje se zasnivaju na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata.
Kako žiri navodi u obrazloženju, roman „Luzitanija“ je antologijska povest iz vremena Prvog svetskog rata. Reč je o dešavanjima u Doktorovoj kuli, takozvanom domu za „sa uma sišavše“. Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti.
Izvor: BIZLife/Nedeljnik
Foto: BIZLife/Bojana Milovanović
Piše: Bojana Milovanović
