Čak 370.000 više zaposlenih nego pre sedam godina, ali problemi isti
Ovogodišnji Međunarodni praznik rada dočekali smo sa ukupno 2.349.747 zaposlenih radnika, prosečnom platom od nepunih 700 evra (81.359 dinara), ali i inflacijom koja je premašila 16 odsto.
Iako gotovo svi statistički pokazatelji, izuzev inflacije, govore o napretku – problema na tržištu rada, kako piše sajt Infostud, i te kako još ima. I dok sindikati ukazuju da statistika često zna da maskira realnost, poslodavci ističu da tržište rada u Srbiji – nikada nije bilo življe.
Broj zaposlenih u Srbiji je samo za sedam poslednjih godina porastao sa 1,98 miliona na 2,35 miliona, što znači da je sada na domaćem tržištu čak 370.000 više zaposlenih, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Raste broj onih sa ugovorom o radu u preduzećima i drugim pravnim licima, ali i broj onih koji su pokrenuli sopstveni biznis i uposlili još više ljudi. Jedini pad, od 2016. do danas, beleži se kod individualnih poljoprivrednika. Njihov broj je gotovo – prepolovljen.
Rast zaposlenosti prati i rast prosečne zarade. Tačnije – brže je rasla plata, nego zaposlenost, navodi se. Tako je prosečna plata, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku za februar 2023. godine, iznosila je 81.359 dinara neto, što je 694 evra. Samo sedam godina ranije, u februaru 2016. godine, prosečna neto plata iznosila je 44.450 dinara. Prema tadašnjem kursu evra, koji je premašivao 123 dinara, to je bio mesečni prihod od 360 evra.
Najveće plate u Beogradu
Sindikati navode da je nesporno da zarade zaposlenih rastu, ali ocenjuju da je to i dalje – polako i nedovoljno.
„Iako statistika umnogome maskira realnost, jasno je da iole pristojno može da se zaradi samo u velikim gradovima, kao i u pojedinim i manjim gradovima u kojima rade uspešne fabrike“ navode u Asocijaciji nezavisnih i slobodnih sindikata ASNS.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su zarade najveće u Beogradskom regionu – u proseku iznose 102.707 dinara. Međutim, u ASNS upravo Beograd uzima za pokazatelj koliko zarade mogu značajno da se razlikuju.
„Tako je zarada u opštini Stari grad skoro tri puta veća nego u beogradskoj opštini Sopot. A, na nivou Republike stanje je, još dramatičnije. Poređenja radi, najniža plata u zemlji je, prema zvaničnoj statistici, u opštini Bojnik – svega 54.729 dinara“, naveli su u ASNS.
Građevinarstvo procvetalo
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, kaže za Infostud da treba imati u vidu da u Srbiji posluje više od 400.000 prijavljenih privrednika.
„A među njima ima velikih razlika – i prema granama delatnosti i prema veličini. Teško je generalizovati situaciju. Činjenica je, međutim, da je u mnogim domenima privrede došlo do značajnog napretka. Takav primer je građevinarstvo – ono je znatno napredovalo. Dolazak stranih investitori koji zapošljavaju značajan broj radnika doveo je do toga da se zaoštrio odnos na tržištu rada zbog nedostatka određenih kvalifikacija među radnicima. Pa čak i kod onih poslova gde se ne traže kvalifikacije – ističe Atanacković.
On podseća da je u Srbiji godinama zapostavljano školovanje za srednji nivo kvalifikacija.
„Kada imamo pojavu da sve lakše i više naših građana ide ka Zapadnoj Evropi, imamo i pojavu da nedostaju radnici određenih kvalifikacija. Taj problem na tržištu rada pravi dalji problem poslodavcima jer sada moraju i zarade da rastu – znate, kad nečega nema dovoljno, to je, onda, skuplje. Tako je i u ovom slučaju – zarade se povećavaju. U nekim domenima taj rast plata je ispod rasta nivoa inflacije, ali je veoma često reč o realnom rastu“, navodi Atanacković.
Fale programeri, ali nisu samo oni
Nikada, dodaje, tržište rada u Srbiji nije bilo aktivnije i nikada više opravdavalo naziv tržište nego što je to sada slučaj.
„Sada postoje određena deficitarna zanimanja koje imaju neuporedivo veće zarade za vrlo sličan nivo rada u nekim drugim zanimanjima“ pojašjava on.
Na pitanje šta je najdeficictarnije, on podseća da to nisu samo programeri koji su neprekidno u deficitu.
„Tržištu nedostaju i keramičari i električari, i armirači, i sve što ima veze sa građevinom, bilo da je reč o samoj gradnji ili industriji građevinskog materijala. Već desetak godina, takođe, nedostaju i zavarivači. Njih, jednostavno, godinama nema“ objašnjava Atanacković.
Photo taken in Mindelheim, Germany
Između stranih i domaćih radnika
Manjak zaposlenih u pojedinim segmentima dovodi do rasta plata.
„Po automatizmu onda rastu i druge plate. Mi smo minimalnu cenu rada prošle godine za ovu povećali za 14,5 odsto, u septembru, kada se još uvek nije očekivala ovakva inflacija koja je premašila taj procenat. Kad se poveća minimalna zarada – rastu i ostale zarade“ ukazuje Atanacković.
Inflacija je, kaže, uticala na to da su neki radnici napuštali radno mesto ako nisu mogli da ostanu na svom nivou standarda za platu koju su zarađivali. Poslodavac koji ne može da poveća platu radniku, ima alternativu da zaposli stranog radnika.
„Alternativa je zapošljavanje stranaca, ali pitanje je koliko je to prava alternativa. Opet, privreda bi potpuno stala, bila bi potpuno vezana, jer ako nema izvršilaca – nema ni posla. Mogućnost angažovanja stranaca ne sviđa se sindikatima jer mogućnost da poslodavac angažuje stranog radnika, predstavlja konkurenciju domaćim radnicima. U protivnom, da ta mogućnost ne postoji, domaći radnici bili bi još skuplji. A, kod nas nije isto kao u Nemačkoj, na primer, gde je jednostavnije da se radnicima povećaju plate u slučaju teškoća, jer su oni na potpuno drugom tehnološkom i platežnom nivou. Naša privreda je suviše slaba da bi zarade mogle da dođu na nivo poput onih u Zapadnoj Evropi“ navodi Atanacković.
Briga za radnika treba da je ključni cilj
Stručna javnost, ali i sindikati, već duže ukazuju da je Srbiji, u cilju poboljšanja radnih prava i položaja radnika neophodna državna strategija.
„Da bi se promenio ekonomski, radno pravni i društveni položaj radnika, nisu dovoljne, iako su urgentne i neophodne, samo formalne promene kroz izmene, pre svega Zakona o radu i drugih zakona kojima se uređuje radno pravni položaj radnika, već korenite i suštinske promene, a pre svega da se redefinišu državne strategije i politike gde će primarni cilj biti briga za radnike i zaštita njihovih prava“ poručuju u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata.
Izvor: BIZLife/Infostud
Foto: Unsplash, Beta AP
